П:
О:
Читај ми
Подршка ЕУ за превазилажење кризе мора обухватити и Србију и западни Балкан
Београд/Брисел,
24. март 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас у Бриселу да је неодрживо да у Европи једино Србија и земље западног Балкана плаћају целокупну цену отклањања последица светске економске кризе.
Ђелић је у излагању и расправи на тему "Да ли је западни Балкан унутар или изван ЕУ", одржаној у Центру за европску политику у Бриселу, указао на то да нове чланице ЕУ које су запале у финансијске тешкоће лако добијају десетине милијарди евра помоћи.
Он је подсетио на то да је Унија с Украјином постигла договор о улагању више милијарди евра у систем преноса руског гаса у Европу, док Србија и земље западног Балкана, које су биле тешко погођене гасном кризом ове зиме а при томе увелико спроводе европске реформе, нису добиле ниједан евро за доградњу складишта гаса и гасовода.
Према његовим речима, ЕУ је истовремено одлучила да преостала буџетска средства из ранијих година у износу од пет милијарди евра уложи махом у енергетску инфраструктуру, при чему ништа није предвиђено за земље западног Балкана, иако су оне у Заједници за енергију Европска унија-југоисточна Европа.
Ђелић је рекао да Влада Србије предлаже да, због последица кризе, половину буџетског дефицита Србије – за који Међународни монетарни фонд сматра да може достићи шест одсто бруто домаћег производа – отклони Влада, а остатак махом међународне банке и институције.
Он је навео да то укључује и предлог који разматра Европска комисија да се 120 милиона евра издвоји из програма ИПА за помоћ балканским земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у Унији.
Део трошкова би се покрио и из очекиваних прихода од приватизације у Србији, па и од позајмица на тржишту капитала, тако да би Влада Србије обезбедила 900 милиона евра, а исто толико би се добило од ЕУ и међународних финансијских установа, укључујући и приватне европске банке у Србији које су до сада оствариле позамашну добит, објаснио је Ђелић.
Он је додао да Влада Србије очекује да филијале ових банака из земаља еврозоне у Европској унији у овој години такође одложе доспеле дугове приватних српских фирми у износу од приближно пет милијарди евра.
Потпредседник Владе Србије указао је на то да таква очекивања и те како имају смисла, будући да је банкарски систем у Србији један од најуспешнијих у Европи, па је расположиви капитал у филијалама банака у Србији три пута већи него, на пример, у Мађарској.
Према његовим речима, две трећине трговине Србије одвија се с чланицама Европске уније, а остатак с регионалном зоном слободне трговине и другим земљама, док је у последње три године 75 одсто директних страних улагања у Србију, а то је десет милијарди евра, дошло из држава ЕУ.
Србија је тако чињенички, ако не и правно, већ део Европске уније. Зато сваки пакет унутар Европске уније за подршку земљама које западну у тешкоће због финансијско-економске кризе мора обухватити и Србију и западни Балкан, поручио је Ђелић.
Добро се зна да су неке земље у региону врло крхке, а циљ би морао бити и то да се очува њихова стабилност, закључио је потпредседник Владе Србије.
Он је подсетио на то да је Унија с Украјином постигла договор о улагању више милијарди евра у систем преноса руског гаса у Европу, док Србија и земље западног Балкана, које су биле тешко погођене гасном кризом ове зиме а при томе увелико спроводе европске реформе, нису добиле ниједан евро за доградњу складишта гаса и гасовода.
Према његовим речима, ЕУ је истовремено одлучила да преостала буџетска средства из ранијих година у износу од пет милијарди евра уложи махом у енергетску инфраструктуру, при чему ништа није предвиђено за земље западног Балкана, иако су оне у Заједници за енергију Европска унија-југоисточна Европа.
Ђелић је рекао да Влада Србије предлаже да, због последица кризе, половину буџетског дефицита Србије – за који Међународни монетарни фонд сматра да може достићи шест одсто бруто домаћег производа – отклони Влада, а остатак махом међународне банке и институције.
Он је навео да то укључује и предлог који разматра Европска комисија да се 120 милиона евра издвоји из програма ИПА за помоћ балканским земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у Унији.
Део трошкова би се покрио и из очекиваних прихода од приватизације у Србији, па и од позајмица на тржишту капитала, тако да би Влада Србије обезбедила 900 милиона евра, а исто толико би се добило од ЕУ и међународних финансијских установа, укључујући и приватне европске банке у Србији које су до сада оствариле позамашну добит, објаснио је Ђелић.
Он је додао да Влада Србије очекује да филијале ових банака из земаља еврозоне у Европској унији у овој години такође одложе доспеле дугове приватних српских фирми у износу од приближно пет милијарди евра.
Потпредседник Владе Србије указао је на то да таква очекивања и те како имају смисла, будући да је банкарски систем у Србији један од најуспешнијих у Европи, па је расположиви капитал у филијалама банака у Србији три пута већи него, на пример, у Мађарској.
Према његовим речима, две трећине трговине Србије одвија се с чланицама Европске уније, а остатак с регионалном зоном слободне трговине и другим земљама, док је у последње три године 75 одсто директних страних улагања у Србију, а то је десет милијарди евра, дошло из држава ЕУ.
Србија је тако чињенички, ако не и правно, већ део Европске уније. Зато сваки пакет унутар Европске уније за подршку земљама које западну у тешкоће због финансијско-економске кризе мора обухватити и Србију и западни Балкан, поручио је Ђелић.
Добро се зна да су неке земље у региону врло крхке, а циљ би морао бити и то да се очува њихова стабилност, закључио је потпредседник Владе Србије.
-
Београд, 22. новембар 2024.Потписан уговор за изградњу постројења за прераду отпадних вода...
-
Београд, 22. новембар 2024.Локализован пожар испод Моста на Ади
-
Београд, 22. новембар 2024.Уручени кључеви станова добитницама у наградној игри „Узми...
-
Ваљево, 22. новембар 2024.Превенција опасности од катастрофа и природних непогода
-
Панчево, 21. новембар 2024.Улагањима у Сектор за ванредне ситуације до мањег ризика од...
-
Београд/Бањалука, 21. новембар 2024.Вулин честитао грађанима Републике Српске Дан победе у Првом...
-
Београд/Бањалука, 21. новембар 2024.Развој Републике Српске од великог значаја за Србију
-
Београд, 21. новембар 2024.Припадници САЈ-а ухапсили Алију Балијагића
-
Београд, 20. новембар 2024.Ухапшено шест чланова криминалне групе због кријумчарења људи
-
Београд, 20. новембар 2024.Србија веома посвећена регулисању питања лица без држављанства