П:
О:
Читај ми
Услови за путовања грађана Србије након укидања визног режима
Београд,
9. децембар 2009.
Министарство унутрашњих послова Владе Републике Србије издало је данас саопштење поводом погрешних интерпретација и навода у појединим медијима који се односе на услове путовања грађана Србије након укидања визног режима од стране ЕУ.
У саопштењу се наводи да грађанима Србије од 19. децембра више неће бити потребна виза као услов за путовање у 25 земаља чланица Уније, као ни за путовање у Норвешку, Швајцарску и Исланд, које нису чланице ЕУ, али јесу део шенгенског простора.
Визе ће и даље бити потребне за путовања у Велику Британију и Ирску, које јесу чланице ЕУ, али нису део шенгенског простора.
За грађане Србије укинуте су визе за краткорочна путовања, у трајању до укупно 90 дана боравка у шенгенском простору, и то у периоду од 180 дана.
Почетак једног „блока“ од 180 дана почиње да се рачуна са првим преласком шенгенске границе, а након протека 180 дана од дана првог преласка шенгенске границе рачуна се нови период од 180 дана у оквиру кога је поново могуће боравити укупно 90 дана.
За грађане који поседују нови, биометријски пасош, не постоје додатни финансијски или административни услови да би могли слободно да путују у шенгенске земље.
Међутим, и даље су на снази уобичајене мере граничне контроле на уласку у шенгенски простор, које иначе примењују све државе, па и Србија, а које имају за циљ да спрече прекогранични криминал, илегалне миграције и заштиту јавног реда и мира.
У том смислу, граничне службе држава ЕУ ће наставити да врше одговарајућу врсту контроле када је реч и о држављанима Србије који путују у шенгенске земље, које пре свега имају за циљ да потврде да се у конкретном случају заиста ради о намери путовања на краћи рок, а не о намери да се остане у шенгенском простору дуже од 90 дана.
Због тога се од грађана може тражити да наведу крајњу дестинацију путовања, да покажу да ли имају довољно средстава за путовање, било у готовини, било поседовањем кредитних картица или других средстава плаћања.
Не постоји стандардни износ финансијских средстава по дану путовања који је потребно поседовати, и то у пракси зависи од државе до државе, при чему се, уколико је, на пример, сврха путовања туристичка посета, може тражити увид у резервацију хотелског или другог смештаја.
Уколико је разлог путовања учешће на стручном семинару, може се тражити увид у позивно писмо или списак регистрованих учесника семинара, и слично.
Ако је сврха путовања посета сродницима или пријатељима који већ бораве у шенгенском простору, није потребно имати формално гарантно писмо, али свакако грађани треба да буду у могућности да тачно наведу податке о особи код које путују, адресу на којој ће боравити и друго.
При томе, могу се показати одговарајући документи уколико се поседују, као што су позивно писмо, или копије путне или друге исправе особе код које се путује.
Поседовање ових и сличних докумената није формални услов за улазак у шенгенски простор, али свакако може допринети томе да се уобичајена гранична контрола обави брже и једноставније, нарочито ако се има у виду евентуална језичка баријера при комуникацији са граничним службеницима.
Важно је нагласити да граничне службе држава чланица шенгенског простора задржавају право да не одобре улазак у земљу уколико процене да конкретна особа представља претњу јавном реду и миру, здрављу или унутрашњој безбедности, или ако за конкретну особу постоји издато упозорење да му се не одобрава улазак.
Реч је о праву граничних служби које је и раније постојало, а које је важило и за особе којима је претходно била издата валидна виза.
Ово правило остаје на снази и нема везе за укидањем визног режима, будући да представља стандардно поступање када је реч о граничној контроли.
Уколико се путује моторним возилом, неопходно је поседовање међународно валидне возачке дозволе и међународно валидног осигурања, а уколико се управља туђим возилом, потребно је одговарајуће овлашћење власника возила.
Ради се о уобичајеним условима везаним за одвијање међународног друмског саобраћаја, који немају везе са укидањем визног режима.
Такође, поседовање путног здравственог осигурања није услов за путовање, али се свакако препоручује његово прибављање, због личне безбедности у случају потребе за медицинском интервенцијом током путовања.
Имајући то у виду, најбоље је да се грађани пре путовања код надлежних у институцији преко које остварују здравствено осигурање распитају о свим условима и околностима за које су здравствено осигурани.
Веома је важно нагласити да се укидањем виза за краткотрајна путовања наших грађана у земље чланице Уније нису стекли услови за трајни боравак, настањење и запошљавање на територији ЕУ.
У том смислу, незаконит је рад или боравак у шенгенском простору дуже од 90 дана без одговарајуће националне боравишне или радне дозволе.
Грађани који намеравају да због запослења или из неког другог разлога бораве у шенгенском простору дуже од 90 дана обавезни су да пре путовања поднесу одговарајући захтев за дугорочну визу, или за дозволу боравка амбасади земље која је дестинација путовања.
Визе неће бити потребне грађанима Србије који поседују нови, биометријски пасош, а грађани који имају стари „плави“ пасош и даље су у обавези да прибаве визу пре путовања.
Такође, и поред снажне дипломатске активности наше државе, у овом тренутку није било могуће постићи укидање виза за грађане Србије са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија, којима путне исправе издаје Координациона управа МУП-а.
Носиоцима путних исправа издатих од стране Координационе управе ће стога и даље бити потребне визе за путовање у оквиру шенгенског простора.
Међутим, укидање виза важи за интерно расељена лица уколико поседују нови, биометријски пасош издат од стране полицијске управе према месту њиховог боравка, наводи се у саопштењу.
Визе ће и даље бити потребне за путовања у Велику Британију и Ирску, које јесу чланице ЕУ, али нису део шенгенског простора.
За грађане Србије укинуте су визе за краткорочна путовања, у трајању до укупно 90 дана боравка у шенгенском простору, и то у периоду од 180 дана.
Почетак једног „блока“ од 180 дана почиње да се рачуна са првим преласком шенгенске границе, а након протека 180 дана од дана првог преласка шенгенске границе рачуна се нови период од 180 дана у оквиру кога је поново могуће боравити укупно 90 дана.
За грађане који поседују нови, биометријски пасош, не постоје додатни финансијски или административни услови да би могли слободно да путују у шенгенске земље.
Међутим, и даље су на снази уобичајене мере граничне контроле на уласку у шенгенски простор, које иначе примењују све државе, па и Србија, а које имају за циљ да спрече прекогранични криминал, илегалне миграције и заштиту јавног реда и мира.
У том смислу, граничне службе држава ЕУ ће наставити да врше одговарајућу врсту контроле када је реч и о држављанима Србије који путују у шенгенске земље, које пре свега имају за циљ да потврде да се у конкретном случају заиста ради о намери путовања на краћи рок, а не о намери да се остане у шенгенском простору дуже од 90 дана.
Због тога се од грађана може тражити да наведу крајњу дестинацију путовања, да покажу да ли имају довољно средстава за путовање, било у готовини, било поседовањем кредитних картица или других средстава плаћања.
Не постоји стандардни износ финансијских средстава по дану путовања који је потребно поседовати, и то у пракси зависи од државе до државе, при чему се, уколико је, на пример, сврха путовања туристичка посета, може тражити увид у резервацију хотелског или другог смештаја.
Уколико је разлог путовања учешће на стручном семинару, може се тражити увид у позивно писмо или списак регистрованих учесника семинара, и слично.
Ако је сврха путовања посета сродницима или пријатељима који већ бораве у шенгенском простору, није потребно имати формално гарантно писмо, али свакако грађани треба да буду у могућности да тачно наведу податке о особи код које путују, адресу на којој ће боравити и друго.
При томе, могу се показати одговарајући документи уколико се поседују, као што су позивно писмо, или копије путне или друге исправе особе код које се путује.
Поседовање ових и сличних докумената није формални услов за улазак у шенгенски простор, али свакако може допринети томе да се уобичајена гранична контрола обави брже и једноставније, нарочито ако се има у виду евентуална језичка баријера при комуникацији са граничним службеницима.
Важно је нагласити да граничне службе држава чланица шенгенског простора задржавају право да не одобре улазак у земљу уколико процене да конкретна особа представља претњу јавном реду и миру, здрављу или унутрашњој безбедности, или ако за конкретну особу постоји издато упозорење да му се не одобрава улазак.
Реч је о праву граничних служби које је и раније постојало, а које је важило и за особе којима је претходно била издата валидна виза.
Ово правило остаје на снази и нема везе за укидањем визног режима, будући да представља стандардно поступање када је реч о граничној контроли.
Уколико се путује моторним возилом, неопходно је поседовање међународно валидне возачке дозволе и међународно валидног осигурања, а уколико се управља туђим возилом, потребно је одговарајуће овлашћење власника возила.
Ради се о уобичајеним условима везаним за одвијање међународног друмског саобраћаја, који немају везе са укидањем визног режима.
Такође, поседовање путног здравственог осигурања није услов за путовање, али се свакако препоручује његово прибављање, због личне безбедности у случају потребе за медицинском интервенцијом током путовања.
Имајући то у виду, најбоље је да се грађани пре путовања код надлежних у институцији преко које остварују здравствено осигурање распитају о свим условима и околностима за које су здравствено осигурани.
Веома је важно нагласити да се укидањем виза за краткотрајна путовања наших грађана у земље чланице Уније нису стекли услови за трајни боравак, настањење и запошљавање на територији ЕУ.
У том смислу, незаконит је рад или боравак у шенгенском простору дуже од 90 дана без одговарајуће националне боравишне или радне дозволе.
Грађани који намеравају да због запослења или из неког другог разлога бораве у шенгенском простору дуже од 90 дана обавезни су да пре путовања поднесу одговарајући захтев за дугорочну визу, или за дозволу боравка амбасади земље која је дестинација путовања.
Визе неће бити потребне грађанима Србије који поседују нови, биометријски пасош, а грађани који имају стари „плави“ пасош и даље су у обавези да прибаве визу пре путовања.
Такође, и поред снажне дипломатске активности наше државе, у овом тренутку није било могуће постићи укидање виза за грађане Србије са пребивалиштем на територији АП Косово и Метохија, којима путне исправе издаје Координациона управа МУП-а.
Носиоцима путних исправа издатих од стране Координационе управе ће стога и даље бити потребне визе за путовање у оквиру шенгенског простора.
Међутим, укидање виза важи за интерно расељена лица уколико поседују нови, биометријски пасош издат од стране полицијске управе према месту њиховог боравка, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 22. новембар 2024.Србија потврдила позицију регионалног лидера у области ИКТ
-
Београд, 21. новембар 2024.Неовлашћени прелазак административне линије припадника...
-
Београд, 21. новембар 2024.Премијер Словачке положио венац на Споменик незнаном јунаку на...
-
Београд, 21. новембар 2024.Србија и Тувалу укидају визе за носиоце обичних пасоша
-
Београд, 21. новембар 2024.Унапређење привредних и инвестиционих веза са Словачком
-
Београд, 21. новембар 2024.Унапређење сарадње са Словачком у области одбрамбене индустрије
-
Београд, 21. новембар 2024.Интензивирање сарадње са Словачком у области телекомуникација
-
Београд, 21. новембар 2024.Подршка Италије у реализацији програма становања избеглица у...
-
Београд, 21. новембар 2024.Потписан Споразум између Министарства одбране и Министарства...
-
Београд, 21. новембар 2024.Ухапшен држављанин Северне Македоније због кријумчарења