Божидар Ђелић и Борис Тадић
Аутор:
Фонет
Тадић је на конференцији “Србија на путу ка Европи – десет година касније”, коју су организовали Канцеларија за европске интеграције Владе Србије, Београдски фонд за политичку изузетност и Балкански фонд за демократију, истакао да је пут наше земље ка ЕУ неповратан, али да је Србији у том процесу потребна помоћ њених грађана и Уније.
Ми на том путу не тражимо никакве олакшице, али истовремено тражимо да имамо једнак третман са другим земљама, рекао је он и додао да ће Србија испуњавати неопходне критеријуме јер је то добро и за нашу земљу и за наше грађане.
Председник Србије је указао на то да је на годишњицу демократских промена завршена велика етапа у борби против организованог криминала и да је сада потребно кренути свим снагама у борбу против корупције.
Он је навео да је 5. октобар 2000. године био тренутак успостављања демократије у Србији, а кључну улогу у демократским променама имао је Зоран Ђинђић.
Србија у својој историји никада није била на вишој тачки демократског достигнућа него данас, нагласио је председник Србије.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић оценио је да је стандард грађана данас далеко бољи него пре десет година када је спољни дуг наше земље био већи од бруто домаћег производа.
Србија данас има један од најмањих спољних дугова у Европи, напоменуо је Ђелић и додао да је доста урађено на повећању стандарда становништва и да је од 2003. до 2008. године преполовљен број сиромашних, али да је онда наступила економска криза, која и данас оставља последице по животни стандард грађана.
Он је указао на то да је за даљи развој српског друштва важно улагање у науку и младе и додао да је Министарство за науку и технолошки развој спремно да и даље помаже студенте.
Потпредседник Владе је оценио да су претходну деценију обележили убиство премијера Зорана Ђинђића и бројне криминалне активности које бацају сенку на демократске промене, али да је Србија нашла снаге да настави европски пут.
Вук Јеремић
Аутор:
Фонет
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић нагласио је да је у Србији у последњих десет година на спољнополитичком плану остварен очигледан напредак који нико не може да оспори.
Јеремић је указао на то да Србија данас има најбоље до сада односе са суседима и ЕУ и додао да постоји тежња да се они даље унапређују.
Србија је из претходног периода наследила велике проблеме за које сада тражи решење, рекао је он и поновио да је чланство у ЕУ централни стратешки приоритет наше земље.
Према његовим речима, Србија настоји да проблеме решава на европски начин – проналажењем решења око којег ће се сви сложити.
Министар спољних послова Словачке Микулаш Дзуринда оценио је да је највећи изазов за Србију модернизација земље, али је, такође, истакао важност стабилизације односа са Приштином.
Он је изразио задовољство тиме што је Заједничка Резолуција Србије и ЕУ о саветодавном мишљењу МСП-а усвојена у Генералној скупштини УН и додао да је Србија показала снажну вољу и опредељење за улазак у ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер нагласио је да је пад режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године означио почетак пута Србије ка пуноправном чланству у ЕУ.
Говорећи о петооктобарским променама, Дежер је одао признање грађанима Србије који су 5. октобра преокренули курс земље ка ЕУ.
Подршка грађана Србије чланству у ЕУ од тада никада није падала испод 60 одсто, навео је он и оценио да европски пут Србије није могао бити бржи јер се земља суочавала са тешким наслеђем прошлости.
Председник Владе Републике Грчке Јоргос Папандреу истакао је на затварању ове конференције да суштину процеса европских интеграција представља превазилажење подела и поновно успостављање јединства у региону.
Папандреу је нагласио да је пре десет година српски народ одабрао да уведе демократију у своју земљу, али је, што је још важније, изабрао миран начин да спроведе промене и да изгради демократску будућност.
Он је навео да је будућност Србије у ЕУ и то је потребно остварити што је пре могуће, и изразио уверење да ће Србија успешно решити питања која се пред њу постављају, као што су потпуна сарадња са Хашким трибуналом и покретање дијалога са Приштином.