П:
О:
Читај ми
Оштрија контрола непријављених радњи и радника
Београд,
18. септембар 2012.
Министар за регионални развој и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Верица Калановић изјавила је данас да сива економија у Србији чини око 40 одсто укупне економије и најавила оштрију контролу непријављених радњи и радника.
Аутор:
Фонет
Калановић је на округлом столу на тему „Сива економија – социјално-економски проблем Србије" истакла да сива економија разара економски систем земље и утиче на стандард становништва и смањење прихода у државном буџету.
Она је објаснила да је сива економија нелојална конкуренција онима који послују по закону јер може да понуди ниже цене због тога што се не плаћају порези и друге таксе.
Истовремено, како је додала, она представља и велики социјални проблем јер запослени немају здравствено и пензионо осигурање.
Највећи део сиве економије чине непријављене радње и непријављени радници, навела је Калановић, уз напомену да се процењује да у сивој зони ради између 500.000 и милион радника.
Према њеним речима, у суседним земљама, као што је на пример Словенија, сива економија чини 20 до 24 одсто економије, док је у Србији то око 40 одсто.
Калановић је истакла да ће укидање такси које је Влада предвидела највише олакшати пословање малим предузећима и предузетницима, а управо у том сектору је највише развијена сива економија.
Она је најавила да ће Влада олакшати пословање привреди, али и увести јачу контролу у тој области и пооштрити казне.
У наредним месецима у области сиве економије ићи ће се на подршку привреди, али и реформу инспекцијских служби, измене и допуне закона, уређење процедура, дефинисаће се улоге инспектора и пооштрити казне, нагласила је Калановић.
Помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила Букумирић- Катић навела је да на црно највише раде млађи и старији људи, примаоци социјалне помоћи и корисници новчане накнаде за незапослене и додала да би тај проблем могао да буде ублажен увођењем флексибилнијих форми рада.
Економски саветник делегације Европске уније у Србији Френк Јанмат оценио је да је важно да се удео сиве економије у Србији смањи и због уласка у ЕУ.
Он је рекао да једна мера није довољна и да је потребан сет мера и додао да је разлог високе сиве економије у Србији високи порез и доприноси на плате запослених, што утиче на то да послодавци не пријављују запослене.
За смањење сиве економије потребно је и поједностављење и појефтињење административних процедура, као и оштрије кажњавање, додао је Јанмат.
Она је објаснила да је сива економија нелојална конкуренција онима који послују по закону јер може да понуди ниже цене због тога што се не плаћају порези и друге таксе.
Истовремено, како је додала, она представља и велики социјални проблем јер запослени немају здравствено и пензионо осигурање.
Највећи део сиве економије чине непријављене радње и непријављени радници, навела је Калановић, уз напомену да се процењује да у сивој зони ради између 500.000 и милион радника.
Према њеним речима, у суседним земљама, као што је на пример Словенија, сива економија чини 20 до 24 одсто економије, док је у Србији то око 40 одсто.
Калановић је истакла да ће укидање такси које је Влада предвидела највише олакшати пословање малим предузећима и предузетницима, а управо у том сектору је највише развијена сива економија.
Она је најавила да ће Влада олакшати пословање привреди, али и увести јачу контролу у тој области и пооштрити казне.
У наредним месецима у области сиве економије ићи ће се на подршку привреди, али и реформу инспекцијских служби, измене и допуне закона, уређење процедура, дефинисаће се улоге инспектора и пооштрити казне, нагласила је Калановић.
Помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила Букумирић- Катић навела је да на црно највише раде млађи и старији људи, примаоци социјалне помоћи и корисници новчане накнаде за незапослене и додала да би тај проблем могао да буде ублажен увођењем флексибилнијих форми рада.
Економски саветник делегације Европске уније у Србији Френк Јанмат оценио је да је важно да се удео сиве економије у Србији смањи и због уласка у ЕУ.
Он је рекао да једна мера није довољна и да је потребан сет мера и додао да је разлог високе сиве економије у Србији високи порез и доприноси на плате запослених, што утиче на то да послодавци не пријављују запослене.
За смањење сиве економије потребно је и поједностављење и појефтињење административних процедура, као и оштрије кажњавање, додао је Јанмат.
-
Београд, 21. новембар 2024.Државно-привредна делегација Чешке посетила компанију „Имлекˮ
-
Београд, 21. новембар 2024.Премијер Словачке допутовао у званичну посету Србији
-
Београд/Тирана, 20. новембар 2024.Председавање Србије ЦЕИ значајно за регионалну сарадњу
-
Београд, 20. новембар 2024.Напредак Србије на пољу искорењивања ризика од апатридије
-
Нови Сад, 20. новембар 2024.Велика улога факултета и института у унапређењу пољопривреде
-
Београд, 20. новембар 2024.Развојна помоћ УСАИД-а подршка реформама и чланству Србије у ЕУ
-
Београд, 20. новембар 2024.Борба против злочина из мржње и говора мржње обавеза читавог...
-
Београд, 20. новембар 2024.Постигнути значајни резултати у борби против апатридије
-
Београд, 20. новембар 2024.Свако дете заслужује једнаке шансе и живот у сигурном окружењу
-
Београд, 20. новембар 2024.Уручени уговори о додели средстава за опремање ученичких задруга