У саопштењу се наводи да је процењен број становника Србије у 2012. години 7.199.077, при чему се број становника, у односу на претходну годину, смањио за 59.676.
У истом периоду, број живорођених повећан је са 65.598 на 67.257 (за 1.659). Број умрлих се незнатно смањио и износи 102.400, док је у 2011. години умрло 102.935 лица.
Природни прираштај становништва Републике Србије у 2011. години износио је -37.337, а у 2012. години -35.143.
Стопа наталитета је повећана са 9 на 9,3 живорођених на 1.000 становника, док је стопа морталитета остала на нивоу од 14,2 умрлих на 1.000 становника.
Општине с најнижом стопом наталитета су – Црна Трава (2,5 одсто), Жагубица (4,5 одсто), Рековац (4,6 одсто), Сврљиг (4,7 одсто) и Ражањ (4,8 одсто), а општине с највишом стопом наталитета су – Тутин (17,9 одсто), Нови Пазар (15,2 одсто), Сјеница (14 одсто), Прешево (13,6 одсто), Нови Сад (12,6 одсто) и Звездара (12,1 одсто).
Општине у којима је стопа морталитета најнижа су – Тутин (7,2 одсто), Нови Пазар (8,1 одсто), Сјеница (8,8 одсто) Прешево (9,5 одсто) и Бујановац (10 одсто), а општине у којима је ова стопа највиша су – Гаџин Хан (29 одсто), Црна Трава (28,6 одсто), Рековац (26,5 одсто) и Бабушница (25,8 одсто).
Стопа природног прираштаја у 2012. години позитивна је у само осам општина – Београд – Гроцка, Звездара, Сурчин, Нови Сад, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Прешево.
Највећи број деце рађају мајке старости између 25 и 29 година, и просечна старост мајке износи 28,9 година.
У градским насељима је просечна старост 29,7 година, а у осталим насељима 27,1 година.
Учешће броја живорођених у градским насељима је 68,2 одсто (два пута веће него у осталим насељима), док је у осталим насељима свега 31,8 одсто.
Просечна старост умрлих је 73,9 година. Највећи број умрлих је стар између 75 и 84 године и у том старосном интервалу више умиру жене (22.090) од мушкараца (18.416).
У градским насељима умире 52,6 одсто, а у осталим 47,4 одсто становника Србије.
Водећи узроци смрти су болести система крвотока и неоплазме и код мушкараца и код жена, како у градским тако и у осталим насељима.
Од болести система крвотока (54.972) нешто више умиру жене (29.665) од мушкараца (25.307).
Од неоплазми (21.725) више умиру мушкарци (12.372) од жена (9.353), док је укупно умрлих више у градским (13.169 или 60,6 одсто) него у осталим (8.556) насељима.
Морталитет одојчади је смањен са 6,3 на 6,2 умрла одојчета на 1.000 живорођених у 2012. години. Број умрлих насилном смрћу је 3.285 у 2012. години , док је 2011. износио 3.325.
Број самоубистава у 2012. години је 1.245, за 11 случајева мањи него у претходној години.
Депопулационе тенденције становништва с негативном стопом раста и негативним природним прираштајем забележене у региону Војводине почетком 80-их година прошлог века, а у осталом делу Србије почетком 90-их, и даље се одвијају, а, према изложеним индикаторима и пројекцији броја становника, одвијаће се и у будућности.