Аутор:
infobiro.tv
Марић је на стручној конференцији „Заштита од пожара као значајан аспект развоја система заштите и спасавања“, одржаној у Привредној комори Србије, истакао да наша земља има најмање ватрогасаца у региону – приближно 3.100, уместо потребних 7.000.
Он је изразио задовољство због великог интересовања грађана за рад у ватрогасно-спасилачким јединицама, уз напомену да се за свако упражњено место пријављује између четири и пет кандидата.
Марић је, истовремено, исказао и наду да ће се финансијски проблеми са којима се ватрогасно-спасилачке јединице суочавају решити кроз измену Закона о ванредним ситуацијама.
Према његовим речима, постепено ће бити повећаван број ватрогасаца и биће развијани и други капацитети за заштиту.
Он је објаснио да је просечна старост ватрогасних возила 25 година, при чему ватрогасно-спасилачким јединицама недостају техничка средства и опрема.
Са десет милиона евра на годишњем нивоу, како је додао, могли бисмо да покренемо велики број набавки, између осталих и ватрогасних возила.
Све то треба рећи грађанима како би се схватио значај ватрогасаца и колико је одговоран њихов посао, чија успешност зависи од њихове храбрости, рекао је Марић.
Он је навео да, с обзиром на то да због климатских промена постоје интенције да ће природне катастрофе бити још израженије у будућности, држава мора да се озбиљно припреми за такве ситуације.
Према његовим речима, основни мотив за измену Закона о ванреденим ситуацијама јесте заоштравање питања одговорности за реаговање у случају поплава, пожара и земљотреса.
Такође, како је додао, предвиђено је проширење овлашћења Републичког штаба за ванредне ситуације и Сектора за ванредне ситуације, као и обавезност грађана у помагању.
Марић је подсетио на то да се сутра обележава 180 година од почетка организоване заштите од пожара у Србији, и изразио очекивање да ће тај јубилеј протећи у знаку припадника тих јединица.
Дан ватрогасно-спасилачких јединица обележава се 7. новембра јер је тог датума 1834. године тадашњи министар унутрашњих послова Ђорђе Протић, по наредби кнеза Милоша Обреновића, потписао Уредбу о гашењу пожара.
Претходно је, у Крагујевцу, у ноћи између 6 и 7. новембра, у великом пожару изгорело 11 дућана, што је био директан повод да се почне са регулисањем питања заштите од пожара и превентиве од избијања ватре.