Аутор:
mpzzs.gov.rs
Богосављевић-Бошковић је у уводном обраћању на првом међународном сајму „Зелена економија“ истакла да данас јача свест о томе да постојећи модел економског раста неминовно води ка опадању продуктивности рада, уз недовољан број нових радних места.
Она је упозорила на то да је овакав модел неодржив и из угла животне средине и социјалних трошкова, с обзиром на то да доводи до раста сиромаштва услед превисоких трошкова за храну и енергенте, што посебно погађа најсиромашније слојеве становништва.
Према њеним речима, кроз Стратегију зеленог раста, коју је усвојила Организација за економску сарадњу и развој, упућен је својеврсни позив владама да хармонизују раст и одрживост.
Ова стратегија, како је објаснила, има за циљ постизање економског раста и развоја кроз финансирање јавних добара, унапређење конкурентности, развој и трансфер зелених технологија, уз спречавање еколошке деградације, губитка биодиверзитета и неодрживог коришћења природних ресурса.
Србија је на конференцији у Рију представила сопствену студију о достигнућима и перспективама на путу ка зеленој економији и одрживом развоју, подсетила је Богосављевић-Бошковић.
Она је додала да су у том документу приказани потенцијали три кључна сектора за транзицију ка зеленој економији у контексту одрживог развоја, а то су обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност и одржива органска пољопривреда.
Према њеној оцени, зелена економија у Србији има потенцијала, што су показали управо привредници кроз примере својих пројектних активности наведених у посебном поглављу студије.
Уштеде нису само финансијске природе, како је навела, већ доприносе и успостављању система одрживог коришћења природних ресурса и добара, као и реализацији концепта одрживог развоја.
Богосављевић-Бошковић је објаснила да зелена економија представља и својеврсно средство које обједињује све такве стратешке могућности.
Зелена економија подразумева дугорочно улагање у сировинску и енергетску ефикасност, смањење штетних емисија, замену фосилних горива енергијом из обновљивих извора, као и смањење трошкова производње, већу конкурентност на све захтевнијем тржишту и одрживи економски раст, прецизирала је она.
Концепт зелене економије посебно истиче развој рециклажне индустрије у контексту очувања ресурса и отварања нових радних места, указала је Богосављевић-Бошковић и додала да је нова законска регулатива обезбедила предуслове за то да се отпад сагледава у потпуности као ресурс, а не искључиво као еколошки проблем.
Према њеним речима, чињенице указују на то да чак 60 одсто отпада који је у претходном периоду одбациван може бити поново искоришћено у процесу рециклаже.
У садашњим условима, како је подсетила, процењује се да се у Србији рециклира од 10 до 15 одсто отпада.
Богосављевић-Бошковић је оценила да садашњи систем финансирања заштите животне средине не обезбеђује у довољној мери ефикасно функционисање система заштите животне средине, нарочито управљање посебним токовима отпада у складу са захтевима ЕУ.
Према њеним речима, неопходно је извршити ревизију поглавља „Финансирање заштите животне средине” у Закону о заштити животне средине у правцу оснивања зеленог фонда заштите животне средине Србије, као једног од кључних механизама финансирања заштите животне средине у земљи.
С обзиром на то да је Министарство финансија показало пуно разумевање за ову проблематику, може се очекивати да ће током ове године доћи до поновног успостављања овог фонда, закључила је Богосављевић-Бошковић.
Циљ сајма "Зелена економија" био је да на једном месту представи све институције, компаније и међународне организације које су укључене у развој економски одрживог система заштите животне средине.
Главне теме сајма биле су инвестиције у инфраструктуру, као један од предуслова за суштински развој зелене економије у Србији, нови законски оквир у области зелене економије у Србији, питање инвестиција у нове депоније или у рециклажне центре и енергетска постројења за спаљивање отпада који се не може рециклирати, могућности даљег раста рециклажне индустрије у Србији и слично.