Селаковић је, након иницијалног састанка поводом
документа о полазним основама за системску борбу у сузбијању кривичних дела против полне слободе и против брака и породице и одвраћања евентуалних извршилаца да чине ова кривична дела, навео да су разматране могућности предузимања ефикаснијих мера у борби против насиља у породици и превенцији тих кривичних дела.
Он је пренео да су састанку присуствовали и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, координатор Сигурних кућа и Саветовалишта против насиља у породици Весна Станојевић, републички јавни тужилац Загорка Доловац и директор полиције Милорад Вељовић.
Према његовим речима, постигнут је договор о томе да се формира експертска радна група која ће ове недеље почети с радом, а затим пред учеснике данашњег састанка изаћи с конкретним предлозима мера и решења.
Имајући у виду то да је, када је реч о породичном насиљу, највећи проблем управо период од пријављивања насиља до реаговања државних органа, министар је нагласио да је потребно да се направи добро савезништво између надлежних органа и невладиног сектора.
Министарство правде је дало иницијативу да се формирају радне групе које ће чинити контакт особе у следећим органима – Вишем и Основном јавном тужилаштву, полицијским управама и станицама и у центрима за социјални рад, рекао је Селаковић.
Он је објаснио да је разматрана могућност да се, у циљу ефикаснијег деловања, уведе кажњавање преступа који нису кривична дела и за које не постоји сумња да је извршено кривично дело, али могу да буду третирана као прекршај.
Разговарали смо о некој врсти угрожавања спокојства жртве, узнемиравања и психичког насиља. Примера ради, починилац је изашао из затвора после шест месеци и психички малтретира жртву, седи јој испред стана. Ту је простор за евентуално увођење одређене врсте прекршаја и да се кроз хитан прекршајни поступак добије затворска казна, навео је министар.