Железничка станица "Прокоп" требало би да комплетно буде завршена већ 2018. године, односно годину дана пре планираног рока, објаснио је премијер и најавио да следећа фаза радова почиње у марту, када ће се градити приступне саобраћајнице.
Према његовим речима, ово је тренутно једно од највећих градилишта у Европи, због чега га и велике светске компаније сматрају престижним послом.
Вучић је поручио да се наставља рад и на свим осталим пројектима у земљи, с посебним освртом на Београд, који треба да буде један од најлепших градова који ће привући туристе и инвеститоре.
Он је подсетио на то да је изградња "Прокопа" финансирана кредитом Фонда за арапски економски развој из Кувајта, који је одобрен под повољним условима, уз напомену да постоје три могућности његовог враћања.
Потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић оценила је да се отварањем "Прокопа" главни град враћа на железничку мапу Европе.
Будућност не може доћи сама, већ зависи од рада свих нас заједно. Наш посао јесте да настојимо да завршимо "Прокоп", као и сваки други инфраструктурни пројекат, јер тако Србија иде напред, подвукла је она.
Михајловић је исказала захвалност премијеру Вучићу, који је помогао да се коначно заврши овај пројекат, као и свима који су радили на његовој реализацији.
Очекује се да ће за потпуно
измештање главне железничке станице из центра града у Прокоп бити потребно годину дана.
Тренутно је у функцији осам колосека који су изграђени по европским стандардима, као и пет перона, тако да је "Прокоп" отворен и за пријем и отпрему путника возова на релацији Београд–Нови Сад–Београд.
На тој линији ће саобраћати нови Штадлерови електромоторни возови, а кроз "Прокоп" ће наставити да свакодневно саобраћа и 105 београдских возова.
Завршетком прве фазе радова омогућено је одвијање железничког саобраћаја у станици на осам од укупно десет пројектованих колосека, као и пријем и отпрема путника на пет од укупно шест перона, са свим потребним пратећим радовима за организацију и контролу саобраћаја возова и путника.
Такође, испуњен је предвиђени рок за завршетак радова, који је износио 420 дана, док је вредност уговора била 25,8 милиона евра.
Пројекат је урадио Саобраћајни институт ЦИП, а радове на првој фази извео је конзорцијум са "Енергопројектом" на челу.
Наредна фаза укључује изградњу станичне зграде, саобраћајног и путничког прилаза са аутопута Е-75 и ободних градских саобраћајница, као и пратеће инфраструктуре.
Предвиђено је да се у "Прокопу", на плочи, подигне горњи спрат станице на коме ће се налазити комерцијални и други садржаји површине више од 100.000 квадратних метара.
Станица "Прокоп" је део Београдског железничког чвора и представља центар железничке мреже Србије.