П:
О:
Читај ми
Реформе за улазак у ЕУ подржава 73 одсто грађана Србије
Београд,
1. фебруар 2016.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је данас да, према истраживању јавног мњења под називом „Европска оријентација грађана Србије“, 48 одсто грађана наше земље подржава учлањење Србије у Европску унију.
Резултати овог истраживања показују да уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?” 48 одсто грађана Србије гласало би за, њих 28 одсто било би против, 15 одсто не би гласало уопште, док 9 одсто не зна шта би одговорило на ово питање.
Анкета, коју је у децембру прошле године спровела ова канцеларија, а у којој је учествовало 1.027 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 73 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити и мимо тога, и то због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Борбу против корупције (20 одсто), реформу правосуђа (16 одсто), реформу образовног система (15 одсто) и реформу здравственог система (13 одсто) грађани препознају као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следећа по важности јесте реформа здравственог система са 13 одсто, а следе боља заштита људских права и реформа пољопривреде (7 одсто) и заштита потрошача (5 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 65 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 30 одсто њих била добра ствар, 29 одсто грађана сматра да је то лоше, а 41 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана, њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља могућност да се уреди стање у нашој држави, и доноси више могућности за запошљавање (16 одсто), пут ка бољој будућности младих (15 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (12 одсто).
Када се говори о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 27 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 15 година, 20 одсто мисли да је реч о Русији, за Јапан се изјаснило 15 одсто грађана, док је на четвртом месту Кина са 14 одсто.
Званични подаци говоре да, од 2000. до 2014. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,6 милијарде евра донираних средстава, представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања ЕУ и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Презентацију са резултатима истраживања можете да преузмете овде или да погледате на сајту Канцеларије за европске интеграције.
Анкета, коју је у децембру прошле године спровела ова канцеларија, а у којој је учествовало 1.027 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 73 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити и мимо тога, и то због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Борбу против корупције (20 одсто), реформу правосуђа (16 одсто), реформу образовног система (15 одсто) и реформу здравственог система (13 одсто) грађани препознају као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следећа по важности јесте реформа здравственог система са 13 одсто, а следе боља заштита људских права и реформа пољопривреде (7 одсто) и заштита потрошача (5 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 65 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 30 одсто њих била добра ствар, 29 одсто грађана сматра да је то лоше, а 41 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана, њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља могућност да се уреди стање у нашој држави, и доноси више могућности за запошљавање (16 одсто), пут ка бољој будућности младих (15 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (12 одсто).
Када се говори о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 27 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 15 година, 20 одсто мисли да је реч о Русији, за Јапан се изјаснило 15 одсто грађана, док је на четвртом месту Кина са 14 одсто.
Званични подаци говоре да, од 2000. до 2014. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,6 милијарде евра донираних средстава, представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања ЕУ и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Презентацију са резултатима истраживања можете да преузмете овде или да погледате на сајту Канцеларије за европске интеграције.
-
Београд, 22. новембар 2024.Србија потврдила позицију регионалног лидера у области ИКТ
-
Београд, 21. новембар 2024.Неовлашћени прелазак административне линије припадника...
-
Београд, 21. новембар 2024.Премијер Словачке положио венац на Споменик незнаном јунаку на...
-
Београд, 21. новембар 2024.Србија и Тувалу укидају визе за носиоце обичних пасоша
-
Београд, 21. новембар 2024.Унапређење привредних и инвестиционих веза са Словачком
-
Београд, 21. новембар 2024.Унапређење сарадње са Словачком у области одбрамбене индустрије
-
Београд, 21. новембар 2024.Интензивирање сарадње са Словачком у области телекомуникација
-
Београд, 21. новембар 2024.Подршка Италије у реализацији програма становања избеглица у...
-
Београд, 21. новембар 2024.Потписан Споразум између Министарства одбране и Министарства...
-
Београд, 21. новембар 2024.Ухапшен држављанин Северне Македоније због кријумчарења