Пауновић је објаснила да су основи по којима су координатори за ромска питања у јединицама локалне самоуправе ангажовани различити (уговор о раду, уговор о делу, волонтерски уговор), а разликују се и називи њихових радних места.
Она је рекла да финансирање ових послова није једнообразно, па се неки координатори финансирају из буџета јединица локалне самоуправе, други преко пројекта ОЦД или међународних организација или на неки други начин.
Према њеним речима, неуједначена пракса доводи и до неједнаког положаја ромских координатора, али и до немогућности континуираног и квалитетног обављања послова.
Пауновић је навела да је Канцеларија, као вид подршке општинама и градовима, урадила уједначавање и стандардизацију описа послова координатора за инклузију Рома.
Нека од њихових задужења односе се на комуникацију и посредовање између ромске заједнице и локалне администрације и пружање подршке организацијама цивилног друштва које се баве укључивањем и унапређивањем ромске заједнице на локалном нивоу.
Такође, баве се и поспешивањем међусекторске сарадње педагошких асистената, здравствених медијаторки са представницима Центра за социјални рад, филијалама Националне службе за запошљавање и организацијама цивилног друштва.
Координатори дају и подршку локалној самоуправи у развоју и спровођењу политика и програма инклузије Рома у складу са националним и локалним стратешким оквиром.
Канцеларија за људска и мањинска права подржала је рад Асоцијације ромских координатора која окупља 44 координатора за ромска питања, а сваки координатор прошао је обуке из различитих области.
Пауновић је навела да је Канцеларија подржала и рад Мреже за ромска питања, коју је основала СКГО у оквиру пројекта "Јачање улоге локалног ромског координатора у локалним самоуправама у Србији".
Чланице Мреже су 83 локалне самоуправе, са 113 чланова, а предвиђено је да се ова мрежа и даље развија.
Пауновић је подсетила на то да су новом стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња локалним самоуправама поверена већа овлашћења, али и одговорност за спровођење мера које се односе на инклузију Рома.
Добре праксе у инклузији Рома које су успостављене на локалном нивоу кроз рад ромских координатора, здравствених медијаторки, педагошких асистената и кроз увођење мобилних тимова за инклузију Рома, пренесене су у нову стратегију и очекујемо да ће заживети широм Србије, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.