У саопштењу са тог састанка наводи се да је, узимајући у обзир последња два трагична догађаја у центрима за социјални рад на Новом Београду и Раковици, али и све друге случајеве убистава жена, потребно системски радити на унапређењу компетенција запослених који врше процену насиља и доносе одлуке о поверавању деце како би се избегле грешке у процени ризика и спречили исходи са трагичним последицама.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања треба да изврши надзор свих центара за социјални рад и утврди обавезујућа упутства о поступању социјалних радника и осталих лица запослених у тим центрима.
Једна од мера коју треба хитно увести јесте и електронска евиденција, предвиђена новим Законом о спречавању насиља у породици, јер се само увидом у електронски регистар могу добити информације у којем је статусу сваки појединачни случај из делокруга тужилаштва, полиције или центра за социјални рад.
На тај начин може се ефикасније спречити да систем закаже, поручују из Координационог тела за родну равноправност и Аутономног женског центра.
Нужно је обезбедити ефикасну истрагу случајева насиља над женама и у породици, као и кривично гоњење и кажњавање учинилаца таквих дела санкцијама које су сразмерне тежини учињеног дела.
Увођење националне СОС линије мора да буде један од приоритета у најскоријем периоду, будући да на тај начин стручна лица пружају жртвама насиља одговарајуће информације и психосоцијалну подршку, али и могућност да заједно осмисле безбедносни план за жену и децу.
Као услугу социјалне заштите, очекује се да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања што пре покрене процес увођења националне СОС линије, у чему ће им бити пружена пуна подршка, речено је након састанка.
Израда националне стратегије за борбу против насиља над женама представља обавезу државе према Конвенцији Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција).
Тај стратешки документ треба да јасно дефинише опште услуге подршке и заштите свих жена на целој територији Србије, као и доступност специјализованих услуга заштите.
Доношењем те стратегије омогућиће се и систематски рад на превенцији насиља, као и напредак у медијском извештавању о родно заснованом насиљу на дугорочном плану.
Препорука Координационог тела за родну равноправност и Аутономног женског центра ресорним институцијама јесте и да се темељно ради на усаглашавању прописа са европским стандардима када су у питању права жртве кривичног дела.
Из ових институција наглашавају да је потребно дефинисати минималне стандарде за жртве, што подразумева и дефинисање мера сусрета са починиоцем кривичног дела, виђања деце и друго.
На састанку је договорено и да се Координационо тело за родну равноправност и Аутономни женски центар редовно састају на месечном нивоу, у циљу континуираног праћења спровођења мера за сузбијање родно заснованог насиља.
Јача координација ресорних институција, али и интензивна сарадња са организацијама цивилног друштва, стручном јавношћу и медијима, предуслови су ефикасније борбе против насиља над женама, наводи се у саопштењу Координационог тела за родну равноправност и Аутономног женског центра.