Мушкиња-Хајнрих је у изјави за агенцију Танјуг објаснила да ће непосредне изборе имати националне мањине које су у бирачки списак укључиле половину од броја објављеног приликом пописа 2002. године, умањеног за 20 одсто.
Она је указала на то да од 9. новембра прошле године, када је објављен поступак формирања бирачких спискова, траје уписивање националних мањина, и додала да ће тај процес тећи непрекидно.
Уписивање ће поново бити обустављено 15 дана уочи предстојећих избора како би се направио пресек оних који су уписом остварили бирачко право за ту прилику, истакла је Мушкиња-Хајнрих и додала да бирачи имају право да се испишу из тих спискова.
Мањине које у овом циклусу не остваре право на непосредне изборе могу то да учине у наредне четири године, навела је она и указала на то да, према подацима тог министарства, од 19 националних мањина које живе у Србији 15 их је до сада имало своја национална већа, а највероватније ће њих 14 ново руководство на предстојећим изборима бирати непосредним путем.
Мушкиња-Хајнрих је изразила очекивање да ће припадници албанске и ромске националне мањине обезбедити још по неколико гласова који су им за то потребни, и додала да је готово извесно да ће припадници словеначке, влашке, буњевачке, хрватске и македонске мањине имати непосредне изборе.
Она је истакла да ће министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић донети одлуку о расписивању избора оног тренутка када утврди на који начин ће поједине мањине бирати своје представнике у националне савете.
Према Закону, рок за предизборну кампању не сме бити дужи од три месеца, нити краћи од два месеца, па се очекује да ће избори за националне савете бити одржани крајем маја или почетком јуна, објаснила је Мушкиња-Хајнрих.
Такође, она је указала на то да ће министар донети и одлуку о сазивању електорске скупштине за оне мањине које ће национални савет бирати електорским путем, и навела да следи предлагање кандидата за националне савете.
Према њеним речима, национални савети изабрани непосредним путем и електорски имају потпуно идентична права, овлашћења и обавезе, а једина разлика је у начину избора.