Отварању овог објекта присуствовали су и представници Срба из Румуније, 40 делегата из свих крајева света, као и представници Владе Републике Румуније и Генералног конзулата Републике Србије у Темишвару.
Срећковић је том приликом поручио да очување српских заједница у региону не представља само моралну обавезу за матичну државу већ и њен прворазредни политички интерес.
Јака, развијена и утицајна српска заједница у свакој појединачној суседној земљи повећава могућност дипломатског утицаја Србије на власти те земље, пре свега у смеру промоције властитих државних интереса, као и развијања истинских добросуседских односа, додао је он.
У том смислу, како је истакао, не смемо заборавити да Влада Републике Румуније има изузетно коректан и пријатељски однос према нашим сународницима у својој земљи, што је и овог пута доказала кроз улагање у прву „Српску кућу“.
Овај објекат зидан је претходних месеци и државе Србија и Румунија уложиле су у њега више од пола милиона евра, нагласио је министар.
Срећковић је изразио уверење да ће активности Савеза Срба и српских институција под кровом "Српске куће" овим добити на смислу, садржају и квалитету и да ће овај објекат бити кућа са сваког добронамерника и сваког пријатеља, а да ће је наши сународници најбоље искористити за афирмацију српских културних, духовних и националних вредности.
Темишвар су, како је указао, кроз векове утемељивали и градили и наши сународници и он је за сваког Србина из Румуније био и остао духовни центар.
Данас му следбеници Доситејеви и Саве Текелије и толиких српских великана, све до ненадмашног Милоша Црњанског, на најлепши начин придодају још један бисер, да краси њихов град, да блиста и у суживоту и од суживота људског и европског, како је од вајкада на овим просторима било, додао је он.
Срећковић је током боравка у Темишвару посетио и српску гимназију „Доситеј Обрадовић“ и Српску саборну цркву, где се састао са владиком Лукилијаном, као и Владичански двор.
Према проценама Савеза Срба у Румунији, обједињених у „Статистичким подацима о Србима у Румунији“ где су побројана српска домаћинства по селима и градовима, број цркава, школа, ученика и наставника, у Румунији данас живи приближно 30.000 Срба.
Под покровитељством тог савеза одвија се највећи део активности културно-уметничких друштава, српских редакција и издавачких кућа, наводи се у саопштењу Министарства вера и дијаспоре.