П:
О:
Читај ми
Подршка Србије СЕ у решавању европских изазова
Београд/Софија,
18. мај 2016.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је за Србију једино прихватљиво статусно неутрално ангажовање Савета Европе на Космету, уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН, уз очекивање да ће ово тело наставити да доследно поштује овај принципијелни став.
Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Србије преноси у целини обраћање Дачића на 126. министарском састанку Савета Европе, који се одржава у Софији:
„Поштовани господине председавајући, Уважене колеге министри, екселенције, Даме и господо,
Велико ми је задовољство да учествујем на министарском састанку Савета Европе и искористим ову прилику да са својим колегама министрима и другим шефовима делегација разменим мишљења о актуелним отвореним питањима са којима се Европа суочава.
Најпре, желим да захвалим Бугарској на одличној организацији састанка, као и да јој упутим честитке због посвећености и начина на који је у претходном периоду председавала Комитету министара.
Истовремено, желео бих и да честитам Естонији и пожелим јој успешно председавање Комитету у наредном периоду, уз уверавање да у обављању те важне функције може рачунати на подршку Републике Србије.
Са великом пажњом смо анализирали Трећи извештај генералног секретара Савета Европе о стању демократије, људских права и владавине права о изазовима са којима је Европа данас суочена. Делимо заједничку забринутост у вези са проблемима који су препознати у овом извештају.
Тероризам, мигрантска криза, нестабилност и сукоби у појединим деловима нашег континента, као и економска криза, представљају својеврсну претњу основним вредностима које Савет Европе настоји да заштити. По нашем дубоком уверењу, једини ефикасан одговор јесте у заједничком ангажовању свих чланица.
Сматрамо да активности Савета Европе у сузбијању тероризма, на дугорочном плану, могу бити успешне јер су фокусиране на корене и генераторе овог глобалног зла. Правни оквири, образовање, интернет и друге важне области, треба да буду сфере у којима би државе чланице требало одлучно да инкорпорирају и ојачају стандарде Савета Европе, а које ће још одлучније примењивати.
Актуелна мигрантска криза представља изазов без преседана за Европу и својеврстан је тест политичке солидарности и очувања стабилности. Србија је једна од земаља која је била и остаје на удару великог таласа миграната. То представља велико оптерећење за нашу земљу, која иначе има велика и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима. Сматрамо да мигрантска криза захтева одлучан и пре свега јединствен и координисан одговор свих европских држава.
Истовремено, у Србији улажемо велике напоре како бисмо овај проблем решавали на најхуманији начин, уз одговарајући прихват, привремени смештај и приступ информацијама о процедури азила. Посебну пажњу посвећујемо рањивим групама, нарочито деци, настојећи да их заштитимо од злоупотребе и потенцијалних опасности организованог криминала, као и пружајући им психо-социјалну подршку у сарадњи са Уницефом и Данским саветом за избеглице.
Сматрамо да Савет Европе поседује инструменте и капацитете да, у складу са својим мандатом, допринесе решавању проблема у кризним подручјима, кроз ангажовање на плану очувања демократије, заштите људских и мањинских права и владавине права, у домену уставних и законодавних реформи у правосуђу, као и у борби против корупције. Истовремено, мишљења смо да би свако ангажовање Савета Европе у политички нестабилним или кризним ситуацијама у основи требало да почива на консензусу свих држава чланица.
Уважене колеге, Даме и господо,
Неспорно је да се Европа налази на великом испиту толеранције и солидарности на више поља, и да без једног и другог тешко може превазићи све тешкоће са којима се суочава. Искуства на нашем националном плану, као и у региону, дају нам повода да се позовемо на принципе конструктивне сарадње и толеранције ради постизања виших циљева са којима бисмо се сви сложили. У том духу, подсећам вас на конструктивност коју је Србија демонстрирала прихвативши интеракцију Савета Европе са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији у њиховом функционалном капацитету. Виши циљ у овом случају представља наша увереност да активности Савета Европе на Космету треба да буду настављене ради ефикасне примене принципа и стандарда у домену демократије, заштите људских и мањинских права, владавине права и заштите културног наслеђа.
Истовремено, за нас је једино прихватљиво статусно неутрално ангажовање Савета Европе на Косову и Метохији, уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН и очекујемо да ће Савет Европе наставити да доследно поштује овај принципијелни став.
Захваљујем се на пажњи”, навео је Дачић.
„Поштовани господине председавајући, Уважене колеге министри, екселенције, Даме и господо,
Велико ми је задовољство да учествујем на министарском састанку Савета Европе и искористим ову прилику да са својим колегама министрима и другим шефовима делегација разменим мишљења о актуелним отвореним питањима са којима се Европа суочава.
Најпре, желим да захвалим Бугарској на одличној организацији састанка, као и да јој упутим честитке због посвећености и начина на који је у претходном периоду председавала Комитету министара.
Истовремено, желео бих и да честитам Естонији и пожелим јој успешно председавање Комитету у наредном периоду, уз уверавање да у обављању те важне функције може рачунати на подршку Републике Србије.
Са великом пажњом смо анализирали Трећи извештај генералног секретара Савета Европе о стању демократије, људских права и владавине права о изазовима са којима је Европа данас суочена. Делимо заједничку забринутост у вези са проблемима који су препознати у овом извештају.
Тероризам, мигрантска криза, нестабилност и сукоби у појединим деловима нашег континента, као и економска криза, представљају својеврсну претњу основним вредностима које Савет Европе настоји да заштити. По нашем дубоком уверењу, једини ефикасан одговор јесте у заједничком ангажовању свих чланица.
Сматрамо да активности Савета Европе у сузбијању тероризма, на дугорочном плану, могу бити успешне јер су фокусиране на корене и генераторе овог глобалног зла. Правни оквири, образовање, интернет и друге важне области, треба да буду сфере у којима би државе чланице требало одлучно да инкорпорирају и ојачају стандарде Савета Европе, а које ће још одлучније примењивати.
Актуелна мигрантска криза представља изазов без преседана за Европу и својеврстан је тест политичке солидарности и очувања стабилности. Србија је једна од земаља која је била и остаје на удару великог таласа миграната. То представља велико оптерећење за нашу земљу, која иначе има велика и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима. Сматрамо да мигрантска криза захтева одлучан и пре свега јединствен и координисан одговор свих европских држава.
Истовремено, у Србији улажемо велике напоре како бисмо овај проблем решавали на најхуманији начин, уз одговарајући прихват, привремени смештај и приступ информацијама о процедури азила. Посебну пажњу посвећујемо рањивим групама, нарочито деци, настојећи да их заштитимо од злоупотребе и потенцијалних опасности организованог криминала, као и пружајући им психо-социјалну подршку у сарадњи са Уницефом и Данским саветом за избеглице.
Сматрамо да Савет Европе поседује инструменте и капацитете да, у складу са својим мандатом, допринесе решавању проблема у кризним подручјима, кроз ангажовање на плану очувања демократије, заштите људских и мањинских права и владавине права, у домену уставних и законодавних реформи у правосуђу, као и у борби против корупције. Истовремено, мишљења смо да би свако ангажовање Савета Европе у политички нестабилним или кризним ситуацијама у основи требало да почива на консензусу свих држава чланица.
Уважене колеге, Даме и господо,
Неспорно је да се Европа налази на великом испиту толеранције и солидарности на више поља, и да без једног и другог тешко може превазићи све тешкоће са којима се суочава. Искуства на нашем националном плану, као и у региону, дају нам повода да се позовемо на принципе конструктивне сарадње и толеранције ради постизања виших циљева са којима бисмо се сви сложили. У том духу, подсећам вас на конструктивност коју је Србија демонстрирала прихвативши интеракцију Савета Европе са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији у њиховом функционалном капацитету. Виши циљ у овом случају представља наша увереност да активности Савета Европе на Космету треба да буду настављене ради ефикасне примене принципа и стандарда у домену демократије, заштите људских и мањинских права, владавине права и заштите културног наслеђа.
Истовремено, за нас је једино прихватљиво статусно неутрално ангажовање Савета Европе на Косову и Метохији, уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН и очекујемо да ће Савет Европе наставити да доследно поштује овај принципијелни став.
Захваљујем се на пажњи”, навео је Дачић.
-
Београд, 27. септембар 2024.Грађани пријавили употребу ватреног оружја у Улици Славка...
-
Крагујевац, 26. септембар 2024.У Крагујевцу почео са радом систем за аутоматску детекцију...
-
Београд, 26. септембар 2024.У гаражи на Новом Београду полиција пронашла оружје и...
-
Београд, 25. септембар 2024.Ухапшене четири особе због подметања пожара у ресторану „Корпа”
-
Београд, 25. септембар 2024.Стратешки приоритет смањење броја страдалих у саобраћају
-
Београд, 25. септембар 2024.Сарадња полиција Србије и Румуније важна за безбедност региона
-
Београд, 23. септембар 2024.Ребаланс буџета за бржи привредни раст Србије
-
Београд, 22. септембар 2024.Безбедно дислоцирана и уништена артиљеријска граната из...
-
Београд, 21. септембар 2024.Ухапшена особа која је запалила заставу Србије
-
Београд, 20. септембар 2024.Дачић упутио саучешће поводом смрти Радмиле Живковић