П:
О:
Читај ми
Континуирана подршка Шпаније европским интеграцијама Србије
Београд,
5. април 2017.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић указао је данас на то да је Србија опредељена да са Краљевином Шпанијом настави да негује и унапређује блиске односе у свим областима од обостраног интереса.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини обраћање Ивице Дачића на свечаности посвећеној стогодишњици успостављања дипломатских односа Србије и Шпаније, која је одржана у Архиву Србије:
„Екселенцијо, Даме и господо,
Имам част и задовољство да се обратим овом цењеном скупу и да истовремено захвалим Архиву Србије и Националном историјском архиву Шпаније, који су уложили велики напор у то да и овом манифестацијом заједнички обележимо стогодишњицу успостављања дипломатских односа између наше две земље.
Дозволите ми да са задовољством истакнем веома добре и пријатељске односе које наше државе и народи одржавају већ читаво столеће. Србију и Шпанију повезују бројни видови сарадње и узајамно поштовање и неговање заједничких вредности. Жеља је и опредељење Републике Србије да са Краљевином Шпанијом настави да негује и унапређује блиске односе у свим областима од обостраног интереса.
Први контакти и разговори међу дипломатским представницима Србије и Шпаније започети су 1880. године у Паризу, поводом званичног обавештења о независности Србије. Представник Србије у Паризу био је на пријему организованом поводом посете шпанске краљице мајке Изабел, где је примио честитке за проглашење монархије у Србији.
Процес успостављања дипломатских односа између наше две земље почиње 1916. за време егзила владе Краљевине Србије на Крфу, када је 25. августа председник Владе Србије Никола Пашић наложио српском посланику у Паризу да контактира са шпанском амбасадом у Паризу и затражи агреман за посланика Србије, господина Драгомира Јанковића, у то време шефа штаба краља Петра Првог. На одговор из Мадрида се није дуго чекало и 20. септембра 1916. године дат је агреман. Министарство спољних послова Шпаније послало је ноту којом обавештава да са задовољством прихвата именовање господина Јанковића.
Регент Александар је, у име краља Петра Првог 14. октобра 1916. написао писмо краљу Алфонсу XIII о именовању Драгомира Јанковића за посланика у Шпанији. Посланик је дошао у Мадрид неколико месеци касније и 7. фебруара 1917. предао акредитиве краљу Алфонсу XIII, од када почиње стогодишња историја богатих дипломатских односа између наше две земље. Подсетио бих на то да о значају који је Србија придавала односима са Шпанијом говори и чињеница да су истакнути интелектуалци, попут Јована Дучића и Иве Андрића, били њени посланици у Мадриду.
Током 2016. и 2017. године низом манифестација из области културе, уметности, науке и образовања, Србија и Шпанија обележавају овај важан јубилеј.
Овом приликом бих посебно истакао захвалност Краљевини Шпанији на принципијелном ставу непризнавања једнострано проглашене независности Косова, дубоко уверен да ће тако и остати. У оквиру решавања комплексног питања Косова и Метохије, кроз дијалог Београда и Приштине, Република Србија је посвећена постизању праведног и трајног решења, које ће допринети очувању стабилности и безбедности у нашем региону и Европи.
Високо ценимо континуирану подршку и разумевање Краљевине Шпаније на путу европских интеграција, које су наш стратешки спољнополитички приоритет и надамо се да ће остати један од главних заговорника процеса проширења и европске перспективе западног Балкана. Као чланица Европске уније, Краљевина Шпанија представља добар пример успешног савлађивања процеса транзиције, прилагођавања условима Европске уније и постојања модерне демократије утемељене на европским вредностима.
Током своје бурне историје, Европа је била поприште многих крвавих ратова, сведок етничких и верских сукоба, милиона страдалих и расељених. На рушевинама дотадашњег света и на доприносу свих оних који су се борили за слободу и бољу сутрашњицу, почели су да се граде темељи једне другачије, демократске, просперитетне уједињене Европе. У такву Европску унију ушла је 1986. и Краљевина Шпанија, а истим путем сада напредује Србија, као и читав балкански регион.
Данас је Европа интегрисана у јединствен политички систем, који јаком економском и социјалном политиком омогућава очување мира и стандарда својих грађана. Управо то представља идеал којем Република Србија тежи – побољшање свеукупних услова за живот својих грађана, смањење незапослености, посебно младих и борба за искорењивање сиромаштва.
Драги амбасадоре, Даме и господо,
Будући да ниједна држава, ма колико била јака, није у могућности да се самостално одупре глобалним изазовима, повезивање и сарадња постају основ очувања мира и предуслов развоја. Досадашња историја богатих и узајамно испреплетаних односа Републике Србије и Краљевине Шпаније сведочи о обостраном интересу и потреби блиске сарадње у различитим областима, што јасно дефинише правце будућег деловања и даје замајац коришћењу свих могућности за још динамичније односе.
У том духу и на чврстим темељима вековног пријатељства, Србија и Шпанија прослављају стогодишњицу успостављања дипломатских односа.
Хвала“, наводи се у говору Дачића.
„Екселенцијо, Даме и господо,
Имам част и задовољство да се обратим овом цењеном скупу и да истовремено захвалим Архиву Србије и Националном историјском архиву Шпаније, који су уложили велики напор у то да и овом манифестацијом заједнички обележимо стогодишњицу успостављања дипломатских односа између наше две земље.
Дозволите ми да са задовољством истакнем веома добре и пријатељске односе које наше државе и народи одржавају већ читаво столеће. Србију и Шпанију повезују бројни видови сарадње и узајамно поштовање и неговање заједничких вредности. Жеља је и опредељење Републике Србије да са Краљевином Шпанијом настави да негује и унапређује блиске односе у свим областима од обостраног интереса.
Први контакти и разговори међу дипломатским представницима Србије и Шпаније започети су 1880. године у Паризу, поводом званичног обавештења о независности Србије. Представник Србије у Паризу био је на пријему организованом поводом посете шпанске краљице мајке Изабел, где је примио честитке за проглашење монархије у Србији.
Процес успостављања дипломатских односа између наше две земље почиње 1916. за време егзила владе Краљевине Србије на Крфу, када је 25. августа председник Владе Србије Никола Пашић наложио српском посланику у Паризу да контактира са шпанском амбасадом у Паризу и затражи агреман за посланика Србије, господина Драгомира Јанковића, у то време шефа штаба краља Петра Првог. На одговор из Мадрида се није дуго чекало и 20. септембра 1916. године дат је агреман. Министарство спољних послова Шпаније послало је ноту којом обавештава да са задовољством прихвата именовање господина Јанковића.
Регент Александар је, у име краља Петра Првог 14. октобра 1916. написао писмо краљу Алфонсу XIII о именовању Драгомира Јанковића за посланика у Шпанији. Посланик је дошао у Мадрид неколико месеци касније и 7. фебруара 1917. предао акредитиве краљу Алфонсу XIII, од када почиње стогодишња историја богатих дипломатских односа између наше две земље. Подсетио бих на то да о значају који је Србија придавала односима са Шпанијом говори и чињеница да су истакнути интелектуалци, попут Јована Дучића и Иве Андрића, били њени посланици у Мадриду.
Током 2016. и 2017. године низом манифестација из области културе, уметности, науке и образовања, Србија и Шпанија обележавају овај важан јубилеј.
Овом приликом бих посебно истакао захвалност Краљевини Шпанији на принципијелном ставу непризнавања једнострано проглашене независности Косова, дубоко уверен да ће тако и остати. У оквиру решавања комплексног питања Косова и Метохије, кроз дијалог Београда и Приштине, Република Србија је посвећена постизању праведног и трајног решења, које ће допринети очувању стабилности и безбедности у нашем региону и Европи.
Високо ценимо континуирану подршку и разумевање Краљевине Шпаније на путу европских интеграција, које су наш стратешки спољнополитички приоритет и надамо се да ће остати један од главних заговорника процеса проширења и европске перспективе западног Балкана. Као чланица Европске уније, Краљевина Шпанија представља добар пример успешног савлађивања процеса транзиције, прилагођавања условима Европске уније и постојања модерне демократије утемељене на европским вредностима.
Током своје бурне историје, Европа је била поприште многих крвавих ратова, сведок етничких и верских сукоба, милиона страдалих и расељених. На рушевинама дотадашњег света и на доприносу свих оних који су се борили за слободу и бољу сутрашњицу, почели су да се граде темељи једне другачије, демократске, просперитетне уједињене Европе. У такву Европску унију ушла је 1986. и Краљевина Шпанија, а истим путем сада напредује Србија, као и читав балкански регион.
Данас је Европа интегрисана у јединствен политички систем, који јаком економском и социјалном политиком омогућава очување мира и стандарда својих грађана. Управо то представља идеал којем Република Србија тежи – побољшање свеукупних услова за живот својих грађана, смањење незапослености, посебно младих и борба за искорењивање сиромаштва.
Драги амбасадоре, Даме и господо,
Будући да ниједна држава, ма колико била јака, није у могућности да се самостално одупре глобалним изазовима, повезивање и сарадња постају основ очувања мира и предуслов развоја. Досадашња историја богатих и узајамно испреплетаних односа Републике Србије и Краљевине Шпаније сведочи о обостраном интересу и потреби блиске сарадње у различитим областима, што јасно дефинише правце будућег деловања и даје замајац коришћењу свих могућности за још динамичније односе.
У том духу и на чврстим темељима вековног пријатељства, Србија и Шпанија прослављају стогодишњицу успостављања дипломатских односа.
Хвала“, наводи се у говору Дачића.
-
Београд, 29. септембар 2024.Захвалност Кини на поштовању суверенитета и територијалног...
-
Београд, 28. септембар 2024.Ухапшене две особе повезане са оружјем пронађеним на Новом...
-
Београд, 27. септембар 2024.Ватрогасно-спасилачке јединице богатије за још 109 припадника
-
Београд, 27. септембар 2024.Грађани пријавили употребу ватреног оружја у Улици Славка...
-
Крагујевац, 26. септембар 2024.У Крагујевцу почео са радом систем за аутоматску детекцију...
-
Београд, 26. септембар 2024.У гаражи на Новом Београду полиција пронашла оружје и...
-
Београд, 25. септембар 2024.Ухапшене четири особе због подметања пожара у ресторану „Корпа”
-
Београд, 25. септембар 2024.Стратешки приоритет смањење броја страдалих у саобраћају
-
Београд, 25. септембар 2024.Сарадња полиција Србије и Румуније важна за безбедност региона
-
Београд, 23. септембар 2024.Ребаланс буџета за бржи привредни раст Србије