Укупна вредност предложених пројеката износи 785,5 милиона евра, од чега се захтев за доделу бесповратних средстава односи на 241,3 милиона евра.
Јоксимовић је нагласила да очекује да Управни одбор Инвестиционог оквира за Западни Балкан у децембру 2021. године донесе званичну одлуку о подршци наведеним предлозима Владе Србије.
Она је истакла да свеобухватност предложених мера и пројеката јасно указује на то да је њихов најважнији циљ управо равномернији регионални развој наше земље и отварање нових радних места широм Србије, као и остваривање циљева Зелене агенде за Западни Балкан на које смо се обавезали заједно са Европском унијом.
Наш пут ка ЕУ није само пуко испуњавање мерила и усаглашавање са законодавством Уније, већ пре свега подразумева унапређење услова живота свих наших грађана, што је приоритет у раду ове владе, објаснила је министарка.
Инвестициони оквир за Западни Балкан је посебан вид подршке Европске уније и међународних финансијских институција припреми и реализацији инфраструктурних пројеката.
Један је од главних инструмената за спровођење приоритетних инфраструктурних пројеката и Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан.
Поменути план предвиђа улагања бесповратне помоћи ЕУ у износу до девет милијарди евра у приоритетне области и пројекте који доприносе даљем повезивању у региону, као и побољшању веза са Унијом, чиме ће се убрзати слободан проток људи и робе и продубити укупна трговинска и економска сарадња.
Јоксимовић је посебно указала на значај предложених пројеката који су конципирани тако да допринесу расту инвестиција у Србији.
Предложени пројекти из сектора транспорта обухватају железнички и водни транспорт у укупној вредности од 125,2 милиона евра и усмерени су на модернизацију железничке пруге Ниш–Димитровград–граница са Бугарском, на реконструкцију и модернизацију постојећег колосека и изградњу другог колосека на деоници Сталаћ–Ђунис, који је део пруге Београд–Ниш, али и на осигуравање безбедности пловидбе на Дунаву кроз пројекат вађења потопљене немачке ратне флоте из Другог светског рата – сектор Прахово, објаснила је она.
У сектору животне средине предложена је, како је нагласила, интервенција на изградњи и рехабилитацији канализационих мрежа, односно главних колектора у Јагодини, Пироту, Пожаревцу, Вршцу, Трстенику, Смедереву и Панчеву, у укупном износу од 45 милиона евра кроз пројекат водоснабдевања и третмана отпадних вода на територији на којој живи пола милиона становника.
Министарка је, говорећи о области енергетике, пренела да је затражен износ од 36,1 милион евра за реализацију Трансбалканског коридора изградње делеководне интерконекције између Србије, Црне Горе и БиХ, али и за развој дистрибутивне мреже електричне енергије.
Она је посебно указала на важност пројекта Рурални широкопојасни интернет, у области дигиталне инфраструктуре, вредног више од 30 милиона евра.
Тај пројекат, како је предочила, има за циљ повезивање приближно 135.000 корисника, пре свега домаћинстава и школа, као и 2.000 других јавних објеката на брзи интернет.