Чомић је, на друштвеном дијалогу "Циљеви одрживог развоја – свет без глади, добро здравље и квалитетно образовање", рекла да је Србија друштво у хроничном страху од дијалога, жељи да се остане затворен у клопци самоописивања и оговарања проблема и људи.
Она је рекла да су Влада и председник Србије Александар Вучић посвећени развоју државе стратешки, персонално и кроз предлоге аката и закона и оценила да та посвећеност развоју Србије није заслепљујућа за то да се виде дневни и наслеђени проблеми.
Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоа Жакоб истакла је значај базирања политика и стратегије имплементације на прецизним подацима и навела да је неопходно да се још више ради на упаривању политика са подацима.
Жакоб је, говорећи о образовању, навела да, када се тестира део одрасле популације везано за различите аспекте писмености, стопе учинка су 30 до 40 одсто, што значи да приближно 100 одсто популације има приступ образовању, али квалитет образовања треба да се константно прати и побољшава.
Она је навела да, када је у питању похађање школе, ромска популација нема исте стопе учинка као остатак популације.
У смислу приступа похађању школе најниже стопе се тичу Рома, напоменула је Жакоб и навела да су, према резултатима истраживања које је урађено прошле године о различитим аспектима детињства, по разним индикаторима ромска деца угрожена.
Помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање Милан Пашић рекао је да, када је у питању успех у школи, у Србији не постоје велике разлике између ученика различитих националних мањина.
Руководилац пројекта "Реформа јавних финансија – Агенда 2030 (ГИЗ)" Милена Алтмејер истакла је да су теме као што су борба против глади, добро здравље и квалитетно образовање важне и да су тесно повезане са економском и еколошком сфером.
Спремни смо да наставимо да радимо са нашим партнерима у Србији на смањењу неједнакости, да елиминишемо сиромаштво и побољшамо социјалну инклузију у овој земљи, што је још важније у светлу пандемије, истакла је Алтмејер.