Поповић је том приликом истакла да овај стратешки документ представља путоказ реформи у области процесуирања ратних злочина, као и специфичних корака које ће Србија наставити да предузима у циљу свеукупног унапређења регионалних односа и приступа ЕУ.
Општи циљ Стратегије, дефинисан као оснаживање процесних и ванпроцесних механизама за сузбијање некажњивости ратних злочина, заштита и подршка жртвама, откривање судбине несталих лица и изградња друштвеног амбијента толеранције и помирења, остварио би се њеним ефикасним спровођењем, што би на ширем плану допринело решавању преосталих питања из периода распада СФРЈ.
Након уводног излагања министарке, присутнима се обратио и амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату, који је поздравио напоре Владе Србије усмерене ка процесуирању ратних злочина.
Брату је истакао да Стратегија и Акциони план представљају значајне стратешке документе и корак напред на овом пољу, и истовремено пренео захвалност ресорном министарству на позиву на учешће у консултативном процесу.
Он је исказао задовољство тиме што су Акционим планом уважене препоруке Мисије ОЕБС-а усмерене ка ефикаснијој имплементацији Стратегије.
Присутнима су се у оквиру уводног обраћања обратили и саветник у Министарству за европске интеграције Југослав Милачић и представник Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчић Штамцар.
Поменути предлог представили су и државна секретарка Министарства правде Бојана Шћепановић, шеф регионалног програма УНДП за подршку суђењима за ратне злочине Иван Јовановић, тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић, судија Вишег суда у Београду Зорана Трајковић, председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић и виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања Милица Колаковић Бојовић.
Округлом столу присуствовао је и директор Правосудне академије Ненад Вујић, наводи се у саопштењу Министарства правде.