Вујовић је у изјави за агенцију Танјуг рекла да се у Београду с времена на време бележи прекомерно загађење, али да је квалитет ваздуха у престоници чак и бољи него ранијих година.
Не можемо променити квалитет ваздуха у једном дану или години, то је дуготрајан процес за који су потребна средства и време за реализацију. Важно је да смо кренули и да имамо план за решавање тог проблема како бисмо сваке следеће године имали што бољи квалитет ваздуха, нагласила је министарка.
Она је подсетила на то да је држава ове године давала субвенције за замену котларница у јавним установама широм Србије и изразила уверење да ће то променити слику у многим градовима, у којима је ранијих година бележено прекомерно загађење.
Вујовић је, када је реч о квалитету ваздуха у Београду, напоменула да не треба пратити разне неверификоване апликације и поновила да је ваздух у Београду квалитетнији него ранијих година.
Према њеним речима, највећи загађивачи су котларнице на угаљ или мазут и индивидуална ложишта у домаћинствима, при чему држава заједно са локалним самоуправама ради и на решавању тог проблема и даје субвенције грађанима за замену котларница.
То јесу највећи загађивачи и апелујем на грађане да, уколико су у могућности, промене начин грејања и пређу на еколошки прихватљивије енергенте. Онима који то нису у могућности трудићемо се да дајемо субвенције, навела је Вујовић.
Када је реч о проблему аерозагађења, она је подсетила на то да су ове године издвојена значајна средства за пошумљавање и да ће бити засађено 150.000 садница на 420 хектара површина.
Поједини градови и општине су то већ учинили, док ће остали то учинити током новембра и децембра када је сезона садње, а наставићемо истим темпом и следеће године, поручила је министарка.
Велики загађивачи су, како је додала, и возила, због чега је издвојено 150 милиона динара за субвенционисање хибридних и еко возила.
Одзив је био сјајан, што говори о томе да су грађани променили свест и да желе да допринесу бољем квалитету ваздуха и животне средине, навела је Вујовић и указала на то да се спроводи пројекат чишћења историјског отпада из фабрика које су биле приватизоване или у стечају, а из којих никада у потпуности нису уклоњене хемикалије и опасни отпад.
Опасни отпад, како је прецизирала, биће уклоњен из фабрика као што су Икарбус, Рафинерија нафте Београд, Прва петолетка, Електроиндустрија Ниш и друге.
Вујовић је најавила да ће до краја године бити усвојен и Програм квалитета ваздуха заједно са Акционом планом за период 2022-2030 и истакла да Србија први пут добија такав документ, као и да је одржано неколико конференција у којима је учествовала шира јавност како би тај програм био израђен на што бољи начин.
Очекујемо ускоро још једну јавну расправу, а након тога и да тај документ усвоји Влада Србије. Када програм буде израђен, знаћемо тачно колика су нам средства потребна и у ком временском периоду можемо нешто да урадимо, како бисмо побољшали квалитет ваздуха у Србији до 2030. године, закључила је министарка.