Селаковић је на радном доручку са грчким привредницима, којем су присуствовали и представници Владе Грчке и Министарства иностраних послова, поручио да је Србија данас најбрже растућа економија у Европи.
Он је направио детаљну компаративну анализу ситуације коју смо имали пре седам година и оне коју, захваљујући реформама које су у међувремену спроведене, имамо данас, подсетивши на то да је 2014. године јавни дуг био 79 одсто БДП-а, незапосленост 26,9 одсто, пад економије од минус 3,6 одсто, уз низак ниво страних инвестиција.
Данашње бројке потврђују да смо успели у реформама и најновије процене показују да ћемо ове године имати раст од 7,5 одсто и бићемо сигурно најбрже растућа европска економија, истакао је министар.
Према његовим речима, незапосленост је данас испод осам одсто, јавни дуг је у границама Мастрихта, ниво девизних и златних резерви је највиши у нашој новијој историји, а прошле године Србија је привукла 61 одсто свих страних инвестиција у региону.
Новац добијен фискалном консолидацијом преусмерили смо у враћање најнеповољнијих кредита, подстицање страних инвестиција и инфраструктуру, и ускоро ћемо имати седам нових ауто-путева у изградњи, објаснио је Селаковић.
Пре седам година имали смо пре свега инвестиције у производњу, а данас имамо све више инвестиција у развојне центре и софистициране технологије, указао је шеф српске дипломатије.
Пре пет година, како је објаснио, допринос пољопривреде нашем БДП-у био је 8,1 одсто, а прошле 9,8 одсто, док је допринос ИТ сектора српском БДП-у пре пет година био испод један одсто, а сада је готово пет одсто.
Према његовим речима, Србија је предузела и велике реформе у области образовања и прва је земља у региону која је увела обавезну информатику од најнижих разреда основне школе, при чему је уведено дуално образовање у средњим школама, а однедавно и на факултетима.
Пре седам година имали смо 17.500 запослених у немачким компанијама, данас имамо 75.200 људи са тенденцијом раста, и верујемо да ћемо у року од две године доћи до бројке од 100.000, навео је шеф српске дипломатије.
Он је додао и да је ово прва година у којој европске економије нису највећи инвеститор у Србији и први пут су то кинеске компаније, које су и највећи извозници из Србије.
Селаковић је нагласио да Србија стабилно остаје на путу евроинтеграција и да је захвална грчким пријатељима на помоћи у том процесу, али да до ступања у пуноправно чланство ЕУ мора да користи све могућности за развој.
У међувремену, због комплексних односа у ЕУ, морамо да преживимо и развијемо економију тако што ћемо прихватити све расположиве инвестиције из свих делова света, додао је министар.
Наша компаративна предност јесте то што имамо слободну трговину и са ЕУ и са Евроазијском економском унијом, и са Турском, као и ЦЕФТА споразум, рекао је он, додавши да је друга компаративна предност Србије, када је реч о страним инвестицијама, ниска цена енергије.
Селаковић је ову прилику искористио и да грчке саговорнике упозна и са потенцијалима иницијативе „Отворени Балкан“, коју је иницирао председник Србије Александар Вучић.