Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је том приликом да се тежи ка томе да Роми буду видљив и недељив део друштва, и додала да је, упркос свему, потребна велика енергија за борбу са предрасудама код већинске заједнице, али и унутар ромске мањинске заједнице.
Задатак овог министарства био је да креира нормативни оквир као основу за сарадњу на локалном нивоу. Наш посао је деконструкција перцепције о томе шта су Роми у нашим срединама, шта су они као мањинска заједница, деконструкција и њихове перцепције да не заслужују ништа друго него да буду маргинализовани, навела је она.
Министарка је указала на проблем укључивања Рома у образовни систем, али и на читаву генерацију младих високообразованих Рома и Ромкиња који наилазе на дискриминацију на тржишту рада.
Шеф Мисије Савета Европе у Србији Тобиас Флесенкемпер подвукао је да се дух Савета Европе огледа у раду заједно са ромском заједницом и пружању подршке земљама чланицама, али и државама широм Европе на промоцији различитости, равноправности и антидискриминацијe.
Према његовим речима, канцеларија ове институције у Београду ради са свим релевантним нивоима власти у Србији да од текућих реформи користи имају сви људи у Србији, укључујући Роме.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре осврнуо се на годишњи извештај Европске комисије у коме су истакнути проблеми ромске заједнице, попут приступачности личним документима, образовању, запошљавању, здравственој и социјалној заштити, становању и друго.
Сваки појединац може да буде вредан члан заједнице. Заправо, што више интегришемо и укључујемо индивидуе у друштво, чинимо га јачим, отпорнијим и просперитетнијим, поручио је он.
Европска унија, како је нагласио, посебно вреднује могућност сваког човека на унапређивање, заштиту и остваривање људских права, те је њихов фокус на томе да се омогуће инструменти и алати онима који се баве тим проблемима.
Присутнима се обратио и државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Стеван Глигорин, који је рекао да је друга фаза програма „Ромактед“ идеална прилика за локалне самоуправе да наставе са решавањем изазова и проблема ромских заједница на њиховим територијама.
Прва фаза програма „Ромактед“ на Западном Балкану и у Турској трајала је од 2017. до 2020. године.
Потписом представника Алексинца, Апатина, Бача, Костолца, Крагујевца, Крушевца, Лебана, Ниша, Пирота, Прокупља, Суботице, Врњачке Бање, Зајечара и Звездаре званично је почела друга фаза овог програма.
Свечаности су присуствовали и председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић, председница Фондације БФПЕ за одговорно друштво Соња Лихт и програмска менаџерка програма „Ромактед“ Марина Васић.