Селаковић је на свечаности у Министарству спољних послова подсетио на то да награде које су данас уручене носе имена људи који су у једном тренутку свога живота били српска дијаспора, српско расејање.
Стварали су и радили ван Србије, али је њихово дело узидано у темеље наше државне и националне грађевине, рекао је oн.
Министар је поручио да наш приоритет мора да буде очување српског језика, ћирилице, културе, обичаја и других посебних идентитетских обележја где год наш народ да живи.
Ова признања, како је истакао, припадају онима који су у великој мери свој живот подредили томе да се српски језик говори и да се српско име чује, посебно тамо где би они, да није таквих напора, ишчезли готово сигурно у мору туђих језика и имена.
Према његовим речима, предуслов за то да наш народ има будућност јесте да нас има, што не значи само да се више рађамо, што је од велике важности, већ и да они који су рођени као Срби то и остану.
Неговање српског језика и ћирилице зато не сме да буде нешто што је излишно, тек некакав интелектуални хоби наших људи у расејању, рекао је он и поручио да је то питање опстанка наше нације, што је много важније од интелектуалног хобија.
Много је успешних припадника српског народа широм света и природно је да они који су својим професијама досегли врхунце постају и грађани света, али по правилу они највећи никада не заборављају ко су и одакле су, јер су свесни тога да су понешто од свог успеха црпели и из свог колективног идентитета, навео је Селаковић.
Награда "Никола Тесла" за заслуге постигнуте у области науке којима се промовишу проналазачка достигнућа српских научника додељена је научнику Владимиру Цмиљановићу, који у Базелу предводи тим стручњака који ради на откривању лека против рака и на вакцини друге генерације против COVID-19.
Председници Матице српске у Црној Гори и професорки Филозофског факултета у Никшићу Јелици Стојановић додељена је награда "Вук Караџић" за резултате у области неговања српског језика и ћириличког писма међу Србима у региону и дијаспори.
Награду "Слободан Јовановић", која се додељује за допринос у области политике којим се јача углед и положај Србије и српског народа у региону и свету, добио је председник Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вуксановић.
Професору српског језика и књижевности Срђану Мијалковићу из Аустрије додељена је награда "Доситеј Обрадовић" за допринос у области просвете и очувања културног, етничког, историјског и верског идентитета Срба у дијаспори и региону.
Главну награду, "Мајка Србија" за животно дело и несебичну посвећеност јачању српског народа у расејању добио је Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког грбља Зејтинлик у Солуну, коме ће то признање сутра у Солуну уручити министар Селаковић.
Гујон је рекао да свака награда улива додатну мотивацију и наду и да је то доказ да је нечији рад запажен и цењен и због тога су награде битне.
Он је указао на то да се данас награђује упорност и посвећеност људи који раде сваки дан током целе године.
Ви сте, свако на свој начин, признати у свету, а наше сте горе лист и то је велики понос за свакога од нас. Млађим генерацијама су потребни узори који су успешни, борбени и посвећују свој живот остваривању вишег циља, а да притом не очекују ништа заузврат, рекао је он и подвукао да такве људе треба препознати и наградити.
Додела националних признања за допринос јачању веза матице и Срба у региону и дијаспори и очување особености, језика, културе и традиције нашег народа у расејању и окружењу уведена је Законом о дијаспори и Србима у региону, а ове године додељена су први пут након 10 година.