Кисић Тепавчевић је нагласила да за Србију успешност и одрживост повратка не значи само корак напред на путу прикључења породици европских земаља, већ је и израз трајног стратешког опредељења за креирање одрживих и делотворних решења за повратнике.
Министарка је навела да су сложеност миграционих токова и фактори који мотивишу лица да мигрирају, а могу бити субјективне или објективне природе, условили да питања одрживог повратка и реинтеграције повратника буду стално актуелна.
Она је додала да су неповољна образовна структура повратника, слабо познавање матерњег језика, недостатак личних докумената, што је предуслов за пријаву на евиденцију незапослених, као и намера за што скорији повратак у неку од држава чланица ЕУ, чињенице које у значајној мери отежавају процес креирања и утичу на резултате доступних мера економског оснаживања повратника.
Кисић Тепавчевић је рекла да су најчешћи проблеми са којима се суочавају држављани Србије, повратници по Споразуму о реадмисији, недостатак личних докумената, нерешени социјални, стамбени и економски проблеми, социјална изолација услед недостатка или губитка контаката и слаба информисаност о потенцијалним програмима подршке.
Министарка је навела да је, према подацима из Миграционог профила, током 2020. године примљено 1.570 захтева за реадмисију, дата сагласност за 1.191 захтев, а повратак је остварило 1.008 држављана Републике Србије.
Она је указала на то да систем социјалне заштите има важну улогу у заштити повратника и да повратници имају могућност да остваре различита права социјалне заштите.
Кисић Тепавчевић је навела и да Министарство дубоко цени досадашњу сарадњу и спремност ГИЗ-а, који је организовао данашњу конференцију, да препозна важност и пружи подршку у спровођењу мера, активности које су у функцији изградње Србије као просперитетног и кохезивног друштва које пружа једнаке могућности за све.
Мартин Мауте Кетер из Савезног министарства за економску сарадњу и развој СР Немачке рекао је да миграције, ако су сигурне, уређене и регуларне, могу да допринесу одрживом развоју и донесу користи не само мигрантима, већ и земљама порекла и одредишта, али да оне увек треба да представљају избор, а не нужност.
Зато Немачка, како је навео, улаже у нове могућности у Србији, у жељи да подржи партнере у успостављању окружења које младима омогућава да имају перспективу у својој земљи.