Вујовић је, заједно са градоначелником Сомбора Антониом Ратковићем, након обиласка локације у насељу Светозар Милетић, где је у току садњa 1.500 нових садница багрема, симболично засадила багрем, нагласивши да је пошумљавање само један од пројеката који се у том граду реализује уз подршку ресорног министарства.
Министарка је навела да је захваљујући средствима која су путем јавног конкурса додељена градовима и општинама, Србија ове године богатија за 150.000 нових садница аутохтоних врста, од чега се више од 40 одсто сади на територији Војводине, која је најмање пошумљена.
Честитам руководству Сомбора што су кандидовали добре пројекте, јер je овај град, осим пошумљавања, аплицирао и добио средства и за пројекат санације девастираног земљишта код некадашње кафилерије "Протеинка", али и за уклањање дивље депоније у насељу Чонопља, где је у току и постављање видео-надзора, рекла је она.
Према њеним речима, са депоније у Чонопљи уклоњено је више од 1.600 кубика отпада, а простор на којем се налазило сметлиште биће пошумљен.
Током септембра смо очистили око 500 дивљих депонија широм Србије и изузетно је важно да се на тим локацијама више не праве депоније. У циљу бољег праћења и контроле, Министарство је обезбедило видео-надзор за више локалних самоуправа, међу којима је и Сомбор, рекла је Вујовић.
Према њеним речима, Сомбор је добио на коришћење осам камера које ће се напајати преко соларних панела, а обезбедиће целодневни надзор.
Уколико сниме неодговорне појединце да поново одлажу отпад на очишћеним локацијама, уследиће пријаве и кажњавање. Ово је један од начина да се изборимо са непрописним одлагањем отпада и да будућим генерацијама оставимо чистију и квалитетнију животну средину, навела је Вујовић.
Министарка је истакла да је најважнији капитални зелени пројекат у Сомбору изградња модерног регионалног центра за управљање отпадом, која почиње следеће године, указавши на то да је, међу осам регионалних и рециклажних центара који ће се градити у наредном периоду, пројекат у Сомбору један од приоритетних.
Данас ћу се састати, заједно са градоначелником Ратковићем, и са председницима општина Кула, Оџаци, Апатин и Бач, које ће бити обухваћене будућим регионалним системом за управљање отпадом, најавила је она.
Према њеним речима, пројекат изградње регионалног центра у којем ће се прерађивати отпад, а већи део ће се рециклирати и поново користити као сировина, реализује се у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Француском агенцијом за развој (АфД).
Ово је изузетно важан пројекат јер њиме за пет локалних самоуправа решавамо питање управљања отпадом, који ће у будућности бити одлаган и третиран у складу са највишим еколошким стандардима, поручила је Вујовић.