Жигманов је том приликом рекао да је борба против насиља према женама и у породици један од приоритетних циљева Владе, уз констатацију да су учињени помаци на овом пољу у склопу свеукупне политике родне равноправности.
Министар је навео да Србија има добар законодавни оквир, те у складу са тим подсетио на то да је 2017. године донет Закон о спречавању насиља у породици, 2016. године у Кривични законик уврштена су као посебна кривична дела прогањање, полно узнемиравање и принудни брак, 2018. године усвојен је Закон о бесплатној правној помоћи, а 2021. године Закон о родној равноправности и извршене измене и допуне Закона о забрани дискриминације.
И даље, међутим, постоји простор за унапређење и институционалног оквира и праксе, пре свега на пољу адекватнијег поступања, заштите жртве и дужине трајања разрешења, подвукао је Жигманов.
Уводна излагања на панелу имали су помоћница покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и родну равноправност Ђенђи Селеши и вођа тима Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији” Роберт Бу.
На панелу су говорили и виша саветница у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Биљана Стојковић, руководитељка „Сигурне женске куће” при Центру за социјални рад Града Новог Сада Нада Падејски Шекеровић, бивша министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и експерткиња за родну равноправност Гордана Чомић и председник и оснивач „Колор медија групе” Роберт Чобан.
Министарство је покренуло кампању „Стоп фемициду!” у циљу подизања свести у друштву, као и мотивисања на акцију свих – од органа јавних власти, јединица локалне самоуправе и организација цивилног друштва до појединаца, са циљем смањења и заустављања фемицида који је у последњих десет година у Србији однео 300 живота.
Кампања је почела 24. новембра и траје до 10. децембра, уз подршку Немачке развојне сарадње и Канцеларије ГИЗ-а у Србији, у оквиру светске кампање „16 дана активизма за спречавање насиља над женама”.
Насиље над женама и девојчицама је најраспрострањенији облик кршења људских права у свету. Насиље може бити вербално, психичко, сексуално, физичко и економско. Оно се може десити свакој жени и није последица њеног понашања него система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље је начин да ту моћ одрже.
Неке жене годинама у тишини трпе све ове облике насиља, а оно се неретко заврши фемицидом. Насилник је најчешће партнер, члан породице, али може бити било који познати или непознати мушкарац.
Претходне две панел-дискусије у оквиру кампање „Стоп фемициду!” одржане су у Београду и Крагујевцу, а након Новог Сада уследиће и у Нишу и Новом Пазару.