Беговић је, учествујући на панелу „Улога науке и иновација у зеленој агенди с посебним освртом на грађевинску индустрију”, указала на алармантне трендове у области климатских промена, наглашавајући да очекивани циљеви за контролу пораста температуре неће бити постигнути, већ ће се, нажалост, премашити пре очекиваног временског оквира.
Она је упозорила на пораст нивоа океана и недостатак електричне енергије за 700 милиона људи, као и на смањење јавног финансирања обновљивих извора енергије на глобалном нивоу.
Министарка је, када је реч о усмерењу науке и иновација ка постизању циљева одрживог развоја, указала на значај Фонда за науку и Фонда за иновациону делатност, али и подсетила на то да је ове године, на иницијативу Србије, усвојен предлог за проглашење Међународне декаде науке за одрживи развој у Уједињеним нацијама.
Према њеним речима, Србија се ове године придружила земљама које су дефинисале кључне области за одрживи развој, а то се чини с циљем приближавања приватном сектору, како би се показало колико је исплативо улагање у одређене области које су повезане са циљевима одрживог развоја.
У складу с тим, како је објаснила, идентификовани су кључни сектори за Србију – исхрана, пољопривреда, обновљиви и алтернативни извори енергије, технологија комуникација, инфраструктура и здравство.
Министарка је додала да је у оквиру ових области издвојено 13 подручја за инвестиције, као што су децентрализована производња соларне енергије, ветроелектране, технологије паметне пољопривреде, услуге управљања отпадом, енергетски ефикасна стамбена инфраструктура, развој биотехнологије и многе друге.
Кључна порука јесте улагање у науку, знање и образовање, а са друге стране и много јаче укључивање приватног сектора, од којег се очекује много више истраживања, развоја и улагања у ове битне области јер оне директно одређују наш опстанак, поручила је Беговић.
Панел је окупио еминентне стручњаке из различитих области, а међу њима су били извршна директорка Савета зелене градње Србије Драгана Корица, доц. др са Грађевинског факултета Универзитета у Београду Ненад Фриц, регионални директор ЦРХ Западни Балкан Раде Бучевац, директор Јадрана д.о.о Никола Малбаша, вршилац дужности директора ЈП „Пошта Србије” Зоран Ђорђевић и представник компаније CRBC Александар Војводић.