Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали представио је данас у Скупштини Србије Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2024. годину, као и још четири законска предлога из надлежности Министарства финансија.
П:
О:
Читај ми
Ребаланс буџета за бржи привредни раст Србије
Београд,
23. септембар 2024.
Мали је, обраћајући се посланицима, истакао да је држава стабилна, да имамо високе стопе раста, да хоћемо да наставимо и убрзамо раст и да је то кључ предложеног ребаланса.
За првих осам месеци имамо 132,5 милијарди динара веће приходе и хоћемо да их распоредимо тамо где је то најпотребније, уз додатне инвестиције како бисмо убрзали раст, рекао је он.
Према његовим речима, укупни приходи предвиђени ребалансом износе 2.173,3 милијарде динара, што је за 6,5 одсто више у односу на износ прихода предвиђен иницијалним буџетом за ову годину.
Први потпредседник Владе је поручио да је циљ да се достигне 100 милијарди евра БДП-а 2027. године, оценивши да је Србија на добром путу захваљујући одговорној економској политици и да резултати показују да је у првих шест месеци ове године била друга најбрже растућа економија у Европи.
Он је навео да ребаланс предвиђа додатних 18 милијарди динара за пољопривреду, чиме ће буџет тог сектора достићи 7,3 одсто укупног буџета, односно 136,7 милијарди динара.
Мали је напоменуо и да је предвиђено повећање за област социјалне заштите, и то 25,6 милијарди динара, што је новац који је намењен за подизање наталитета и подразумева већа новчана издвајања за родитељски додатак за децу рођену од 1. јануара ове године, а новац ће бити исплаћен одмах након усвајања ребаланса буџета.
Први потпредседник Владе је додао и да се у предлогу ребаланса налази додатних 28,7 милијарди динара за улагања у здравствени сектор, те додатни новац за просвету у износу од 12 милијарди динара, као и више новца за науку, културу и сектор одбране.
Он је истакао да је предвиђено и додатних 111 милијарди динара за капиталне инвестиције, чиме ће оне достићи 706 милијарди динара, што је 7,9 одсто БДП-а, додавши да Србија има у плану 323 пројекта у оквиру плана „Скок у будућност – Србија 2027ˮ.
Србија се, како је нагласио, на прави начин носи са изазовима и ребалансом жели да убрза раст и оствари циљ да до 2027. године, у којој ће бити домаћин манифестације ЕКСПО, просечне плате износе 1.400 евра, а пензије и минимална зарада 650 евра.
Он је, говорећи о макроекономским показатељима, поручио да су се ове године у Србију слиле 3,2 милијарде евра страних директних инвестиција и подсетио на то да је прошле године забележено рекордних 4,5 милијарди евра страних директних инвестиција.
Према његовим речима, Србија има више од 28 милијарди евра девизних резерви, више од 46 тона злата, те 695 милијарди динара на рачунима трезора у овом тренутку.
Мали је подсетио и на то да ће минимална зарада од 1. јануара 2025. године износити 457 евра, што је раст од 13,7 одсто, а након овогодишњег повећања од 17,8 одсто, као и на то да смо први пут скоро изједначили минималну зараду и минималну потрошачку корпу.
Први потпредседник Владе је навео и да је просечна зарада у јуну ове године износила 818 евра, да се у децембру очекује да достигне 920 евра, као и да смо у динамици да до краја наредне године буде изнад 1.000 евра, а до краја 2027. године и 1.400 евра.
Просечне пензије у овом тренутку су 390 евра, а након повећања од 10,9 одсто у децембру скочиће на просечних 435 евра, рекао је Мали, додавши да је циљ да до краја 2027. године просечне пензије износе 650 евра.
И у наредном периоду, како је рекао, приоритет остаје побољшање квалитета живота грађана, кроз раст њихових примања, али и кроз наставак великог инвестиционог таласа који смо започели, а који је предвиђен планом „Скок у будућност – Србија 2027”.
Пред народним посланицима налази се и Предлог закона о потврђивању Анекса 2 Споразума између Влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији.
Овим документом се предвиђају три нова пројекта – развој вештачке интелигенције, развој инфраструктуре и управљање отпадним водама у Великом Селу, као и модернизација електроенергетског система кроз развој нових обновљивих извора енергије и средстава за складиштење у Републици Србији.
Такође, пред посланицима су и Предлог закона о потврђивању ревидиране ПЕМ Конвенције, што има значај за нашу привреду у погледу конкурентности и изједначавања услова за пословање на међународном тржишту, као и две ратификације из области енергетике, које се односе на набавку и замену класичних бројила савременим електронским, као и на коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, повећање енергетске ефикасности и побољшање квалитета ваздуха.
Аутор:
Танјуг
-
Крагујевац, 26. септембар 2024.У Крагујевцу почео са радом систем за аутоматску детекцију...
-
Београд, 26. септембар 2024.У гаражи на Новом Београду полиција пронашла оружје и...
-
Београд, 25. септембар 2024.Ухапшене четири особе због подметања пожара у ресторану „Корпа”
-
Београд, 25. септембар 2024.Стратешки приоритет смањење броја страдалих у саобраћају
-
Београд, 25. септембар 2024.Сарадња полиција Србије и Румуније важна за безбедност региона
-
Београд, 22. септембар 2024.Безбедно дислоцирана и уништена артиљеријска граната из...
-
Београд, 21. септембар 2024.Ухапшена особа која је запалила заставу Србије
-
Београд, 20. септембар 2024.Дачић упутио саучешће поводом смрти Радмиле Живковић
-
Београд, 20. септембар 2024.Дачић разговарао са оскаровцем Зораном Перишићем
-
Нови Сад, 19. септембар 2024.Сектор за ванредне ситуације МУП-а стуб безбедности државе