Састав Владе
Горан Весић
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
Рођен је 1969. године у Крушевцу, а одрастао у Марибору, у Словенији, и Краљеву. Основну школу и Гимназију завршио је у Краљеву, а дипломирао је на Правном факултету у Београду. Био је стажиста Европске фондације Роберт Шуман у Европској комисији и Европском парламенту 1999. године.
Од фебруара до септембра 1997. био је члан Извршног одбора Скупштине града Београда, а од 1996. до 2000. одборник Скупштине града Београда. Био је посланик Народне скупштине Републике Србије од 2000. до 2003. године, од 2001. до 2002. председник Административног одбора Народне скупштине Републике Србије, од 2001. до 2003. саветник савезног министра унутрашњих послова СР Југославије и заменик председника Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине Републике Србије, а саветник министра одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора од 2003. до 2004. године.
Био је члан Комисије за поделу војне имовине између Србије и Црне Горе у периоду од 2003. до 2004. године.
На функцији одборника Скупштине градске општине Врачар био је од 2004. до 2008. године. Био је секретар Привременог органа града Београда који је именовала Влада Републике Србије у периоду од новембра 2013. до априла 2014. године, члан Управног одбора Привредне коморе Београда од 2013. до 2014. године. За одборника Скупштине града Београда биран је на изборима одржаним 1996, 2014, 2018. и 2022. године. Од 2014. до 2018. године био је градски менаџер Града Београда, а од 2018. до 2022. године обављао је функцију заменика градоначелника Града Београда.
На изборима за Народну скупштину 2022. године изабран је за народног посланика. Од октобра 2022. године до маја 2024. године обављао је функцију министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије.
Од 1985. до 1988. године радио је као новинар листа „Ибарске новости” из Краљева и уредник омладинског програма на Радио Краљеву. У периоду од 1988. до 1989. године, док је био на одслужењу војног рока, радио је у војном ваздухопловном листу „Крила армије”. Од 1990. до 1994. године био је новинар листа „Демократија”, а заменик главног и одговорног уредника листа „Студент” од 1992. до 1993. године.
Био је председник Организационог одбора X Београдског маратона 1997. године и XXVII Београдског маратона 2014. године, као и председник Почасног одбора XXXV Београдског маратона 2022. године.
Био је председник Почасног одбора завршног кошаркашког турнира Евролиге у Београду 2022. године. Од 2014. до 2022. године био је председник Организационог одбора Београдског џез фестивала.
Заштиту националног идентитета сматра посебно важним за сваког политичара, па је тако иницирао доношење одлуке Скупштине града Београда о попусту на плаћање фирмарине од пет одсто за сва правна лица која у натпису фирме користе ћирилицу. На његов предлог, Београд је добио споменике Бориславу Пекићу, деспоту Стефану Лазаревићу и Александру Дероку, а у току је израда споменика Бранку Пешићу, Милошу Црњанском, Меши Селимовићу, Јовану Јовановићу Змају, Васку Попи и америчком председнику Вудро Вилсону. Донео је одлуку да Београд прихвати донацију из Русије и постави споменик последњем руском цару Николају Романову. На његов предлог улице у Београду добили су Благоје Јововић, краљица Драга Обреновић, кнез Павле Карађорђевић, кнегиња Јулија Обреновић, принцеза Оливера, амерички председник Вудро Вилсон, бивши амерички амбасадор у Београду Џон Кенан, мајор Александар Мишић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић, совјетски маршал Фјодор Толбухин и совјетски генерал Владимир Жданов, византијски цареви Јустинијан и Ираклије. Посебно је поносан на своју улогу у реконструкцији Савског трга и постављању споменика Стефану Немањи на предлог председника Републике Србије Александра Вучића.
На његов предлог Град Београд и Библиотека града Београда установили су награду Београдски победник за најбољи роман написан на српском језику и награду „Душан Радовић” за најбоље дело дечје књижевности.
Скупштина града Београда је на његов предлог песму „Химна Београду” песника Танасија Младеновића и композитора Миховила Логара прогласила званичном песмом града Београда.
Изабран је за почасног члана Удружења књижевника Србије на предлог књижевника Милована Витезовића.
Иницијатор је оснивања Фондације за децу и омладину Београда „Гнездо” и Фондације за младе таленте Града Београда.
Био је председник Организационог одбора манифестације „Дани слободе” од 2018. до 2022. године, у оквиру које се, на његову иницијативу, први пут почело са заједничким прослављањем 20. октобра, дана када је Београд ослобођен у Другом светском рату, и 1. новембра, када је Београд ослобођен у Првом светском рату.
Био је уредник српског издања књиге бившег америчког председника Барака Обаме „Смелост наде” 2008. године. Редовни је колумниста дневног листа „Политика”. Објавио је три књиге, два уџбеника, једну брошуру и сценариста је једне ТВ серије. „Књига о Београду”, која је објављена 2019. године, издата је у два издања и преведена је на енглески, руски и кинески језик. „Књига о Београду 2” објављена је 2022. године и преведена је на енглески језик и кинески језик. Књигу „Варош београдска” издао је 2021. године, а „Водич за политичку комуникацију са бирачима” у издању Фондације за српски народ и државу објавио је 2021. године. По његовој „Књизи о Београду“ од 2021. до 2023. године снимљене су три сезоне документарне ТВ серије „Београдске приче”, чији је сценариста.
Заједно са професорима Михом Маричем и Гораном Арсенијевићем, са Универзитета у Марибору, коаутор је уџбеника „Дигитални политички маркетинг”, који је 2024. године издала британска издавачка кућа Пирсон (Pearson) на српском, словеначком и енглеском језику.
Био је председник Управног одбора ЈКП „Градско зеленило” од 1997. до 1999, Управног одбора ЈКП „Градске пијаце” од 2000. до 2002. и Управног одбора ЈП „Ада Циганлија” од 2002. до 2006. године. Члан Управног одбора брокерско-дилерског друштва „АБ Инвест” био је од 1997. до 2000. године, а члан Надзорног одбора компаније Југословенско речно бродарство од 2001. до 2005. године.
Био је извршни директор компаније Wireless media д.о.о. од 2004. до 2008. године, и члан Одбора саветника компаније International communication partners од 2008. до 2014. године.
Добитник је Светосавске награде 2018. године за допринос науци и образовању у Републици Србији.
Потпредседник Комисије за Меморијални центар „Старо сајмиште“ био је у периоду од 2014. до 2018. године и један је од писаца Закона о меморијалном центру Старо сајмиште. На његов предлог је Скупштина града Београда утврдила 10. мај као Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Иницијатор је сарадње Историјског архива Београда и Светског меморијалног центра Холокауста „Јад Вашем” и Меморијалног музеја Холокауста из Вашингтона, у оквиру које су копије докумената о београдским Јеврејима убијеним у Холокаусту током нацистичке окупације Београда 1941–1944. године предате музејима у Јад Вашему и Вашингтону.
Добитник је 2018. године Повеље „Јозеф Жамбоки дарује грађанима Београда и Србије”, коју додељују Кнесет, парламент Израела и Министарство иностраних послова Израела за изузетан допринос јачању међудржавних односа и културних веза двеју земаља.
Члан је Председништва и Главног одбора Српске напредне странке.
