Један од основних циљева пољопривреде Србије је интеграција у заједничку пољопривредну политику ЕУ, као и да по уласку оствари други захтев Споразума из Копенхагена, а то је да буде конкурентна у таквом окружењу.
На овом путу ЕУ пружа све видове помоћи, која се повећава са приближавањем дана прикључења земље ЕУ и остваривањем претходно зацртаних циљева. Ниједан корак у развоју не може се прескочити, нити се може ићи другим путем него оним којим су прошле све земље садашње чланице. Студија о изводљивости само је један велики корак којим је Европска комисија обавестила државе чланице да су Србија и Црна Гора погодан кандидат за преговоре о стабилизацији и придруживању.
Студија о изводљивости, конкретно за пољопривреду Србије значи наставак финансијске помоћи кроз CARDS програм и трговинске преференцијале, односно повластице за тржиште ЕУ, али и наставак напорног и стрпљивог посла свих оних који су укључени у сектор пољопривреде.
Поред тога, она значи формално започињање процеса испуњавања три економска критеријума из сета Копенхагеншких критеријума који се морају односити на пољопривреду као и на сваки други сектор, а то су: - стварање и функционисање тржишне економије која ће бити способна да се интегрише у тржишне економије осталих земаља чланица; - способност да се издржи конкуренција, тако да економија државе не би била уништена поплавом увозне робе у тренутку придруживања великом слободном тржишту; - прилагођавање целом сету ЕУ правила и пракси познатим под заједничким називом acquis communitaire.
Да бисмо испунили ове критеријуме морамо да:
- наставимо да спроводимо реформе у области пољопривреде;
- доносимо добре законе, компатибилне законима ЕУ, и да их спроводимо непристрасно и успешно;
- усвојимо прописе о конкуренцији усклађене с правом Европске заједнице јер постојање заједничког тржишта не може бити остварено без јединственог права конкуренције;
- дефинишемо динамику постепеног смањивања царине и других дажбина која ће дозволити пољопривредним произвођачима у Србији да се прилагоде и да буду ефикаснији;
- успоставимо транспарентне и ефикасне царинске и инспекцијске поступке;
- подигнемо стандарде квалитета и безбедности тако да се Србија бори квалитетом, а не само ценом;
- усагласимо ветеринарски и фитосанитарни систем са системима ЕУ како би се пољопривредницима у Србији омогућило да започну с већим извозом пољопривредних производа;
- оснујемо Агенцију за рурални развој и плаћања која је у сагласности са ЕУ и способна да руководи плаћањима из аграрног буџета и активно учествује у имплементацији Заједничке пољопривредне политике;
- обезбедимо кредите и бесповратна средства како би пољопривредни сектор био у могућности да инвестира;
- обезбедимо добру саветодавну службу.
Процес придруживања подразумева сталан дијалог са ЕУ. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде започело је дијалог са Европском комисијом у мају 2004. године преговорима о трговинским повластицама, интензивно радећи на четири CARDS пројекта у 2004. и 2005. години, као и дефинишући пет нових CARDS пројеката чија ће реализација започети 2006. године.
На овом путу ЕУ пружа све видове помоћи, која се повећава са приближавањем дана прикључења земље ЕУ и остваривањем претходно зацртаних циљева. Ниједан корак у развоју не може се прескочити, нити се може ићи другим путем него оним којим су прошле све земље садашње чланице. Студија о изводљивости само је један велики корак којим је Европска комисија обавестила државе чланице да су Србија и Црна Гора погодан кандидат за преговоре о стабилизацији и придруживању.
Студија о изводљивости, конкретно за пољопривреду Србије значи наставак финансијске помоћи кроз CARDS програм и трговинске преференцијале, односно повластице за тржиште ЕУ, али и наставак напорног и стрпљивог посла свих оних који су укључени у сектор пољопривреде.
Поред тога, она значи формално започињање процеса испуњавања три економска критеријума из сета Копенхагеншких критеријума који се морају односити на пољопривреду као и на сваки други сектор, а то су: - стварање и функционисање тржишне економије која ће бити способна да се интегрише у тржишне економије осталих земаља чланица; - способност да се издржи конкуренција, тако да економија државе не би била уништена поплавом увозне робе у тренутку придруживања великом слободном тржишту; - прилагођавање целом сету ЕУ правила и пракси познатим под заједничким називом acquis communitaire.
Да бисмо испунили ове критеријуме морамо да:
- наставимо да спроводимо реформе у области пољопривреде;
- доносимо добре законе, компатибилне законима ЕУ, и да их спроводимо непристрасно и успешно;
- усвојимо прописе о конкуренцији усклађене с правом Европске заједнице јер постојање заједничког тржишта не може бити остварено без јединственог права конкуренције;
- дефинишемо динамику постепеног смањивања царине и других дажбина која ће дозволити пољопривредним произвођачима у Србији да се прилагоде и да буду ефикаснији;
- успоставимо транспарентне и ефикасне царинске и инспекцијске поступке;
- подигнемо стандарде квалитета и безбедности тако да се Србија бори квалитетом, а не само ценом;
- усагласимо ветеринарски и фитосанитарни систем са системима ЕУ како би се пољопривредницима у Србији омогућило да започну с већим извозом пољопривредних производа;
- оснујемо Агенцију за рурални развој и плаћања која је у сагласности са ЕУ и способна да руководи плаћањима из аграрног буџета и активно учествује у имплементацији Заједничке пољопривредне политике;
- обезбедимо кредите и бесповратна средства како би пољопривредни сектор био у могућности да инвестира;
- обезбедимо добру саветодавну службу.
Процес придруживања подразумева сталан дијалог са ЕУ. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде започело је дијалог са Европском комисијом у мају 2004. године преговорима о трговинским повластицама, интензивно радећи на четири CARDS пројекта у 2004. и 2005. години, као и дефинишући пет нових CARDS пројеката чија ће реализација започети 2006. године.