После полувековног рискантног и неуспешног експеримента да се изгради социјалистичко друштво као произвољна алтернатива модерној грађанској цивилизацији, после деценије збуњености, несналажења и лутања, Србија и Црна Гора се усвајањем Студије о изводљивости враћају у најјачи, магистралан историјски ток.
Одлучност и решеност да се у Србији и Црној Гори изгради вредносни систем на којем почива уједињена Европа од вишеструке је важности. Прво, оваквом одлуком политичких снага у Србији и Црној Гори задовољавају се историјске и социјалне тежње и цивилизацијска опредељења огромне већине данашњих грађана.
Друго, савремено српско друштво – разбијено антагонизованим стремљењима и интересима, трауматизовано тешким и горким искуством из последње деценије 20. века – у првој деценији новог столећа отвара себи могућност и прилику да се хомогенизује и хармонизује око једног заједничког историјског циља и заједничке цивилизацијске перспективе.
Треће, Србија и Црна Гора управо овим новим историјском путем којим су кренуле васпостављају континуитет са својом аутентичном културном традицијом коју је комунистичка револуција покушала да потпуно разори и одбаци.
На крају, а можда и најважније, решеност и способност да се прихвати вредносни систем модерне Европе представља добру основу за економски и материјални напредак, али и за здрав духовни и културни живот у садашњости и будућности. Јер, иако несавршен, препун унутрашњих противречности и напрслина, у крајњем исходу неизвесне судбине, систем вредности који данас гради уједињена Европа представља природну и неизбежну етапу у историјском ходу човечанства. Ма колико нас искушења, тешкоћа и опасности чекало на тој етапи, боље је да храбро закорачимо на пут који се мора прећи него да стојимо у месту, оклевамо или узалудно покушавамо да се вратимо назад. То, уосталом, траже безмало сви грађани Србије и Црне Горе.
Са становишта делатности Министарства вера, процес приближавања, а потом и пуноправног укључивања у Европску унију сагледан је као изузетно креативан подстицај који ваља одговорно прихватити. Као изворно мултирелигијска држава, данашња Србија има већ изграђену еминентно европску религијску структуру. Религијски плурализам је претходница и основа културног плурализма, али и темељ на којем се гради отворено, модерно демократско друштво.
Деценијама маргинализоване и омаловажаване, цркве и верске заједнице у Србији и Црној Гори данас поново могу да врше изузетно позитиван утицај на историјски и културни развој друштва. Оне "имају незамењиву улогу и велику заједничку одговорност у процесу обједињавања Европе", како је закључено на заједничком заседању Светог архијерејског синода Српске православне цркве и Бискупске конференције Србије и Црне Горе.
Вредносном систему уједињене Европе, у којем сада превласт имају економске и материјалне компоненте, цркве и верске заједнице придодају спасоносну духовну димензију садржану у хришћанској традицији и универзалним религиозним идеалима. Зато су цркве незамењив чинилац у изградњи модерне, хармоничне, продуховљене и виталне европске цивилизације. Дужност Министарства вера у данашњој и свакој будућој српској влади јесте управо да уведе цркве и верске заједнице у јавни живот, и да створи простор у којем оне слободно могу да зраче своју унутрашњу духовну енергију, благотворну за изградњу истински хумане модерне цивилизације.
Одлучност и решеност да се у Србији и Црној Гори изгради вредносни систем на којем почива уједињена Европа од вишеструке је важности. Прво, оваквом одлуком политичких снага у Србији и Црној Гори задовољавају се историјске и социјалне тежње и цивилизацијска опредељења огромне већине данашњих грађана.
Друго, савремено српско друштво – разбијено антагонизованим стремљењима и интересима, трауматизовано тешким и горким искуством из последње деценије 20. века – у првој деценији новог столећа отвара себи могућност и прилику да се хомогенизује и хармонизује око једног заједничког историјског циља и заједничке цивилизацијске перспективе.
Треће, Србија и Црна Гора управо овим новим историјском путем којим су кренуле васпостављају континуитет са својом аутентичном културном традицијом коју је комунистичка револуција покушала да потпуно разори и одбаци.
На крају, а можда и најважније, решеност и способност да се прихвати вредносни систем модерне Европе представља добру основу за економски и материјални напредак, али и за здрав духовни и културни живот у садашњости и будућности. Јер, иако несавршен, препун унутрашњих противречности и напрслина, у крајњем исходу неизвесне судбине, систем вредности који данас гради уједињена Европа представља природну и неизбежну етапу у историјском ходу човечанства. Ма колико нас искушења, тешкоћа и опасности чекало на тој етапи, боље је да храбро закорачимо на пут који се мора прећи него да стојимо у месту, оклевамо или узалудно покушавамо да се вратимо назад. То, уосталом, траже безмало сви грађани Србије и Црне Горе.
Са становишта делатности Министарства вера, процес приближавања, а потом и пуноправног укључивања у Европску унију сагледан је као изузетно креативан подстицај који ваља одговорно прихватити. Као изворно мултирелигијска држава, данашња Србија има већ изграђену еминентно европску религијску структуру. Религијски плурализам је претходница и основа културног плурализма, али и темељ на којем се гради отворено, модерно демократско друштво.
Деценијама маргинализоване и омаловажаване, цркве и верске заједнице у Србији и Црној Гори данас поново могу да врше изузетно позитиван утицај на историјски и културни развој друштва. Оне "имају незамењиву улогу и велику заједничку одговорност у процесу обједињавања Европе", како је закључено на заједничком заседању Светог архијерејског синода Српске православне цркве и Бискупске конференције Србије и Црне Горе.
Вредносном систему уједињене Европе, у којем сада превласт имају економске и материјалне компоненте, цркве и верске заједнице придодају спасоносну духовну димензију садржану у хришћанској традицији и универзалним религиозним идеалима. Зато су цркве незамењив чинилац у изградњи модерне, хармоничне, продуховљене и виталне европске цивилизације. Дужност Министарства вера у данашњој и свакој будућој српској влади јесте управо да уведе цркве и верске заједнице у јавни живот, и да створи простор у којем оне слободно могу да зраче своју унутрашњу духовну енергију, благотворну за изградњу истински хумане модерне цивилизације.