П:
О:
Читај ми
За привреду кредитна подршка у износу од 800 милиона евра
Београд,
10. децембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је данас да ће до краја јануара идуће године бити познати услови за одобравање повољних кредита привреди у укупном износу од 800 милиона евра.
Динкић је на седници Одбора за приватизацију Скупштине Србије рекао да ће те кредите обезбедити Влада Србије, Народна банка Србије (НБС) и пословне банке, и додао да су они пре свега намењени малим и средњим предузећима и извозницима у циљу одржања запослености и повећања производње.
Он је објаснио да ће кредити бити у динарима, уз гаранције Владе Србије у износу од 75 одсто кредита, који ће обезбеђивати НБС, уз напомену да је за те гаранције у буџету за идућу годину предвиђено 50 милијарди динара.
Министар је прецизирао да ће преосталих 25 одсто износа кредита обезбеђивати пословне банке, а рокови отплате ће бити од једне до две године, док ће годишња камата износити приближно 12 одсто, а корисници кредита имаће обавезу да не отпуштају раднике док користе те позајмице.
Према његовим речима, у пакету финансијске подршке привреди, који је Влада Србије припремила да би се ублажиле последице светске финансијске кризе, обезбеђено је 14 милијарди динара за заједничко улагање са италијанском компанијом "Фијат" у крагујевачку фабрику "Застава" и 20 милијарди динара за кредите преко Фонда за развој.
За подстицање запошљавања обезбеђено је 11 милијарди динара, док ће три милијарде динара бити издвојене за инфраструктурно опремање индустријских зона, а 1,7 милијарди динара за подстицање гринфилд инвестиција, додао је министар.
Он је истакао да је Влада припремила и мере за одржавање стабилности курса и цена и најавио да ће на сутрашњој седници Влада одобрити потписивање Меморандума о разумевању са НБС, којим ће бити утврђена одговорност у контроли цена и остваривању циљане инфлације од осам одсто.
Министар је рекао да ће девизни курс и даље бити променљив, и оценио да распон курса од 80 до 90 динара за један евро није превелики, али да није добро да се те осцилације дешавају у року од неколико дана.
Према његовим речима, НБС располаже девизама да курс за један дан обори на 70 динара за евро, али то није циљ централне банке, већ је циљ спречавање превеликих осцилација курса и одржавање стабилности цена.
Динкић је нагласио да планиране мере штедње укључују смањење јавне потрошње у 2009. години са 44 на мање од 43 одсто бруто друштвеног производа, затим ограничавање раста плата на осам одсто, смањење свих материјалних трошкова у јавном сектору за 10 одсто и субвенција за 27 одсто.
Истовремено, он је рекао да рок за приватизацију неће бити продужен, и истакао да ће јавни позиви за продају преосталих предузећа бити расписани на време. Министар је подсетио на то да је законска обавеза Агенције за приватизацију да се до краја године распише јавни позив за продају преосталих предузећа, али не и да се оконча сам процес приватизације. Динкић је изразио очекивање да ће аукције бити организоване све до пролећа 2009, али и да ће остале тендерске продаје фирми бити обављане током целе идуће године.
Он је додао да ће за сва остала предузећа за која не буде покренута приватизација бити отворен стечај, а за запослене у тим фирмама биће обезбеђен социјални програм и повезивање стажа. Министар је указао на то да је до сада учињено све да фирме које имају заинтересоване купце буду на продаји, а уведени су и модели тражења стратешког партнера и продаја имовине. Он је навео да постоји доста фирми које су неликвидне и које имају мали број запослених, и најавио да ће те фирме, највероватније, бити ликвидиране, при чему је ликвидација већ покренута у 32 фирме. Министар је рекао и да је за 120 фирми, чији су оснивачи предузећа у другим бившим југословенским републикама, прописана посебна процедура, односно да је донета уредба по којој су те фирме у обавези да до краја фебруара 2009. године споразумно уреде правно-имовински односе са оснивачима. Динкић је навео да је у досадашњем току приватизације, од 2001. године до сада, приватизовано 1.796 предузећа и остварен приход од 2,8 милијарди евра, и прецизирао да је од те укупне суме, на тендерима и аукцијама приходовано 2,3 милијарде евра, као и да је укупан износ инвестиција уговорен приватизацијом достигао 1,4 милијарди евра. Када је реч о Акцијском фонду, министар је истакао да је тај фонд све до средине септембра успешно продавао пакете акција на берзи и тако остварио приход у износу од 6,3 милијарди динара од почетка године. Он је указао на то да та институција, према закону, не може да прода акције испод цене по којој је обављена продаја пакета садашњим већинским власницима предузећа, и најавио да ће до краја године бити расписана још четири тендера и 73 јавна позива за аукције.
Он је објаснио да ће кредити бити у динарима, уз гаранције Владе Србије у износу од 75 одсто кредита, који ће обезбеђивати НБС, уз напомену да је за те гаранције у буџету за идућу годину предвиђено 50 милијарди динара.
Министар је прецизирао да ће преосталих 25 одсто износа кредита обезбеђивати пословне банке, а рокови отплате ће бити од једне до две године, док ће годишња камата износити приближно 12 одсто, а корисници кредита имаће обавезу да не отпуштају раднике док користе те позајмице.
Према његовим речима, у пакету финансијске подршке привреди, који је Влада Србије припремила да би се ублажиле последице светске финансијске кризе, обезбеђено је 14 милијарди динара за заједничко улагање са италијанском компанијом "Фијат" у крагујевачку фабрику "Застава" и 20 милијарди динара за кредите преко Фонда за развој.
За подстицање запошљавања обезбеђено је 11 милијарди динара, док ће три милијарде динара бити издвојене за инфраструктурно опремање индустријских зона, а 1,7 милијарди динара за подстицање гринфилд инвестиција, додао је министар.
Он је истакао да је Влада припремила и мере за одржавање стабилности курса и цена и најавио да ће на сутрашњој седници Влада одобрити потписивање Меморандума о разумевању са НБС, којим ће бити утврђена одговорност у контроли цена и остваривању циљане инфлације од осам одсто.
Министар је рекао да ће девизни курс и даље бити променљив, и оценио да распон курса од 80 до 90 динара за један евро није превелики, али да није добро да се те осцилације дешавају у року од неколико дана.
Према његовим речима, НБС располаже девизама да курс за један дан обори на 70 динара за евро, али то није циљ централне банке, већ је циљ спречавање превеликих осцилација курса и одржавање стабилности цена.
Динкић је нагласио да планиране мере штедње укључују смањење јавне потрошње у 2009. години са 44 на мање од 43 одсто бруто друштвеног производа, затим ограничавање раста плата на осам одсто, смањење свих материјалних трошкова у јавном сектору за 10 одсто и субвенција за 27 одсто.
Истовремено, он је рекао да рок за приватизацију неће бити продужен, и истакао да ће јавни позиви за продају преосталих предузећа бити расписани на време. Министар је подсетио на то да је законска обавеза Агенције за приватизацију да се до краја године распише јавни позив за продају преосталих предузећа, али не и да се оконча сам процес приватизације. Динкић је изразио очекивање да ће аукције бити организоване све до пролећа 2009, али и да ће остале тендерске продаје фирми бити обављане током целе идуће године.
Он је додао да ће за сва остала предузећа за која не буде покренута приватизација бити отворен стечај, а за запослене у тим фирмама биће обезбеђен социјални програм и повезивање стажа. Министар је указао на то да је до сада учињено све да фирме које имају заинтересоване купце буду на продаји, а уведени су и модели тражења стратешког партнера и продаја имовине. Он је навео да постоји доста фирми које су неликвидне и које имају мали број запослених, и најавио да ће те фирме, највероватније, бити ликвидиране, при чему је ликвидација већ покренута у 32 фирме. Министар је рекао и да је за 120 фирми, чији су оснивачи предузећа у другим бившим југословенским републикама, прописана посебна процедура, односно да је донета уредба по којој су те фирме у обавези да до краја фебруара 2009. године споразумно уреде правно-имовински односе са оснивачима. Динкић је навео да је у досадашњем току приватизације, од 2001. године до сада, приватизовано 1.796 предузећа и остварен приход од 2,8 милијарди евра, и прецизирао да је од те укупне суме, на тендерима и аукцијама приходовано 2,3 милијарде евра, као и да је укупан износ инвестиција уговорен приватизацијом достигао 1,4 милијарди евра. Када је реч о Акцијском фонду, министар је истакао да је тај фонд све до средине септембра успешно продавао пакете акција на берзи и тако остварио приход у износу од 6,3 милијарди динара од почетка године. Он је указао на то да та институција, према закону, не може да прода акције испод цене по којој је обављена продаја пакета садашњим већинским власницима предузећа, и најавио да ће до краја године бити расписана још четири тендера и 73 јавна позива за аукције.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура