Студија је рађена по продајној цени енергије произведене из ветра у износу од 9,7 евроценти. Изградња фарме ветрогенератора "Попадија" коштала би приближно 1.400 евра по инсталисаном киловату, могла би да се користи 25 година, а инвестиција би се исплатила већ после осам година.
Саветник председника Привредне коморе Србије Александар Перић нагласио је да у досадашњој пракси тај потенцијал код нас није довољно коришћен за производњу енергије.
Он је навео да је потенцијал ветра у Србији приближно 1.300 мегавата инсталисане снаге, и подсетио на то да је Немачка лидер по броју ветрогенератора, док Шпанија скоро десетину укупне енергије производи на тај начин.
Перић је истакао да је укупан енергетски потенцијал обновљивих извора енергије у Србији три милиона тона еквивалентне нафте, што представља око 25 одсто наше годишње потрошње енергије.
Он је прецизирао да је наша земља, када је реч о обновљивим изворима енергије, најбогатија хидроенергетским потенцијалом, биомасом, која чини приближно 80 одсто потенцијала обновљивих извора енергије, као и дрвним потенцијалом.
Перић је изразио очекивање да ће се Србија на основу представљене студије придружити другим европским земљама које производе веће количине енергије из ветра.
У пројекту израде студије, у својству корисника донације, учествовали су Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије, Министарство рударства и енергетике, Шпанска агенција за међународну сарадњу АЕЦИ-ОТЦ, "Интернешнел менаџмент груп" – одељење из Сарајева, компанија "Нипса" из Шпаније, као и друга предузећа и институције из Србије.
Пројекат је реализован средствима донације Краљевине Шпаније.