Мркоњић је на седници Одбора за саобраћај и везе Скупштине Србије рекао да ће у идућој години бити настављена изградња путне инфраструктуре и Коридора 10, који је приоритет Владе Србије.
Он је прецизирао да је у буџету планирано приближно 16,4 милијарди динара за путну и железничку мрежу, уз додатних 1,5 милијарди евра од кредита Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Светске банке.
Министар је нагласио да треба пожурити са изградњом Коридора 10 и завршити га у наредне две и по године, јер постоји опасност да се међународни транзит преусмери преко Румуније и Бугарске зато што те суседне земље убрзано граде мост на Дунаву код Видина, а то би значило губитак за Србију од најмање 100 милиона евра годишње.
У наредној години се мора започети изградња дела обилазнице око Београда од Добановаца до Батајнице, затим део аутопута од Димитровграда према Прешеву и Бујановцу, од Новог Сада према Хоргошу, и започети део магистрале према Јадрану од Београда до Чачка, истакао је Мркоњић.
Он је рекао да је подједнако важна и реконструкција железничке инфраструктуре и најавио завршетак радова на железничком чвору Прокоп у Београду, као и реконструкцију пруге од Ниша до Димитровграда.
Према његовим речима, локална самоуправа у Новом Саду заинтересована је да делом финансира реконструкцију железничког чвора у том граду.
Мркоњић је указао на то да је преостало да се реши проблем дугова Јавног предузећа "Путеви Србије" од приближно 20 милијарди динара, за који ће Влада дати банкарске гаранције.
Министар је рекао да је буџетом за наредну годину предвиђено оснивање предузећа "Коридор 10", које би требало да ради у оквиру "Путева Србије", а по завршетку изградње паневропског коридора кроз Србију то предузеће угасило, то предузеће би се угасило.
Министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић најавила је да ће у следећој години то министарство као приоритет имати доношење законске регулативе за област информатике и телекомуникација, и прецизирала да је главни задатак израда Стратегије развоја телекомуникација.
Она је упозорила да је неопходно убрзати дигитализацију телевизијског сигнала у Србији јер се може десити да суседне земље пре нас заврше поделу фреквенција за емитовање ТВ сигнала, а то би могло значити преузимање дела гледалаца и мање прихода за Србију од емитовања програма.
Матић је указала на то да је емисиона техника Јавног сервиса у веома лошем стању и да ће за прелазак на емитовање дигиталног сигнала бити потребно између 20 и 50 милиона евра, уз напомену да ће за то бити потребна помоћ државе.
Она је објаснила да посебан део проблема представља набавка ТВ пријемника прилагођених за дигитални сигнал, или рисивера који би омогућили да се такав програм гледа на постојећим телевизорима, и да би ту такође држава требало да помогне.
Кад је реч о фиксној телефонији, Матић је рекла да би потпуна дигитализација требало да се заврши до краја до 2010. године, и најавила да ће двојници бити укинути, док ће у неприступачним пределима бити примењена фиксна бежична мрежа (WCDMA).
Од конкретних пројеката, Министарство треба да помогне у реализацији академске информатичке мреже, којом ће бити повезане све научне институције и универзитети у Србији, и за то је намењено приближно 87 милиона динара, навела је Матић.