П:
О:
Читај ми
Просечна месечна расположива средства по домаћинству 44.835 динара
Београд,
15. децембар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да су у трећем кварталу у овој години у Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 44.835 динара.
У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава, 94,7 одсто чине приходи у новцу, док је 5,3 одсто прихода у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 52 одсто, и пензије – 28,5 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 40.154 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића – 41,4 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу, највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 49,4 одсто, у централној Србији (без Београда) 45,9 одсто, у Војводини 50,2 одсто и у Београду 54,4 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27 одсто, у централној Србији (без Београда) 26,2 одсто, у Војводини 23,6 одсто и у Београду 32,3 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,5 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 3,9 одсто.
Приходи у натури у Србији износе 5,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 8,2 одсто, у Војводини 4,1 одсто и у Београду 1 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 40.154 динара, у централној Србији (без Београда) 37.972 динара, у Војводини 41.716 динара и у Београду 42.979 динара.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 43,4 одсто, у Војводини 37,3 одсто и у Београду 41,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 14,8 одсто, централној Србији (без Београда) – 14,4 одсто и у Београду – 13,9 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.398 динара, а у Београду 2.230 динара.
На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.303 динара, у Војводини 1.445 динара и у Београду 1.457 динара.
За остале издатке у Србији, на транспорт одлази 9,1 одсто, одећу и обућу 5,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,6 одсто, а на рекреацију и културу 5,3 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Србију) анкетирано је 1.141 домаћинство, односно њих 95 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (COICOP-HBS).
Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2008. године, и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 52 одсто, и пензије – 28,5 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 40.154 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића – 41,4 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу, највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 49,4 одсто, у централној Србији (без Београда) 45,9 одсто, у Војводини 50,2 одсто и у Београду 54,4 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27 одсто, у централној Србији (без Београда) 26,2 одсто, у Војводини 23,6 одсто и у Београду 32,3 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,5 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 3,9 одсто.
Приходи у натури у Србији износе 5,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 8,2 одсто, у Војводини 4,1 одсто и у Београду 1 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 40.154 динара, у централној Србији (без Београда) 37.972 динара, у Војводини 41.716 динара и у Београду 42.979 динара.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 43,4 одсто, у Војводини 37,3 одсто и у Београду 41,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 14,8 одсто, централној Србији (без Београда) – 14,4 одсто и у Београду – 13,9 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.398 динара, а у Београду 2.230 динара.
На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.303 динара, у Војводини 1.445 динара и у Београду 1.457 динара.
За остале издатке у Србији, на транспорт одлази 9,1 одсто, одећу и обућу 5,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,6 одсто, а на рекреацију и културу 5,3 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Србију) анкетирано је 1.141 домаћинство, односно њих 95 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (COICOP-HBS).
Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2008. године, и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура