Димитријевић је рекао да прва мера, која ће бити предузета већ данас, подразумева интервенцију шећером из робних резерви и навео да је “цена шећера која ће бити пуштена из робних резерви таква да обезбеђује да се, чак и са неопходним транспортним трошковима и минималном маржом трговине, задржи у границама од 31 динара”.
Према његовим речима, сада следе разговори са четири водећа трговинска ланца - “Пекабетом”, “Ц маркетом”, “Родић компанијом” и “Делтом”.
Министар је навео да реални проблем постоји са “Пекабетом” и “Ц маркетом”, које је данас позвао да смање маржу, како би се уклопили у цену од 31 динара, и како би “малопродајна цена за становништво на тај начин била стабилизована”. Он је додао да следи и кампања прераде шећерне репе, тако да ће у наредних месец дана “све бити на свом месту”.
Говорећи о другој мери којом ће Влада Србије утицати на смањење цене шећера, Димитријевић је рекао да ће Влада у договору са Европском унијом (ЕУ) ићи на одговарајуће извозне квоте и истакао да ће “моћи ће да се извезу само вишкови шећера, и ништа више од тога”. Министар је додао да се на залихама налази око 108.000 тона шећера, да се очекује род од 320.000 тона, при чему вишак који може да буде предмет извоза износи између 200.000 и 220.000 тона шећера.
“Нисмо успели да постигнемо договор са произвођачима шећера, јер је реч о једном картелу који жели да се окористи двоструко – и од прелевмана и извоза шећера у ЕУ, и од повећања цена на домаћем тржишту, тако да смо морали да интервенишемо на овај начин”, рекао је министар трговине, турзима и услуга.
Према његовим речима, најкасније за месец дана требало би да буде донет антимонополски закон чија је израда у завршној фази, а после тога формирана и антимонополска комисија, која би требало да почне са радом до краја ове године.
Комисија ће, објаснио је Димитријевић, имати веома велика овлашћења и ригорозним казнама спречиће свако монополско понашање. Он је додао да при томе не мисли само на шећер, већ и на млеко, где такође постоји неоправдан раст цена на који Влада Србије сада не може да утиче, што неће бити случај по формирању антимонополске комисије.
Димитријевић је додао да раст цена у периоду од децембра 2003. године до јула ове године износи 6,6 одсто, при чему су скок цена нафте и корекција цена струје два кључна фактора која су допринела том расту. Он је рекао да је повећање цене струје било раније планирано, док је цена нафте “типичан трошковни шок, који ни на који начин није могао да буде предвиђен”. Према његовим речима, ова два фактора у 6,6 одсто раста цене доприносе са 2,6 одсто.
Министар је нагласио да ће Влада Србије антимонополским и мерама монетарне и фискалне политике, као и интервенцијама на тржишту, настојати да до краја године одржи инфлацију на нивоу до десет процената.