Шарановић-Рацић је на промоцији Приручника за педијатре, одржаној у Центру "Сава" поводом реализације пројекта "Превенција и лечење гојазности код деце и адолесцената у Србији", навела да забрињава чињеница да је проценат гојазне деце већи него у периоду од 2000. до 2006. године за 10 одсто.
Према њеним речима, Министарство здравља је из тог разлога подржало пројекат Удружења педијатара Србије и Републичког завода за здравствено осигурање о изради приручника који ће педијатри користити у свом свакодневном раду.
Она је истакла да ће сва деца узраста до 18 година, на предлог лекара и надлежне лекарске комисије, бити упућивана у Специјалну болницу "Чигота" на Златибору, где ће моћи да бораве 21 дан и где ће коришћењем здраве исхране и упражњавањем физичке активности започети процес уравнотежене исхране и смањења телесне масе.
Шарановић-Рацић је подсетила на то да је Министарство здравља одобрило и пројекат Института за јавно здравље "Батут", који ће урадити истраживања у 12 школа и предшколских установа у Србији.
Она је објаснила да ће у тим установама бити урађена анализа о томе ко и како саставља јеловник, при чему ће едукацијом бити обухваћено приближно 23 хиљаде просветних радника и 50 хиљада деце.
Такође, локалним самоуправама биће упућена препорука да се из школског дворишта и околине школа уклоне објекти који продају нездраву, односно "брзу храну", или да се у тим објектима продају свеже воће, поврће, интегралне кифле и слично, додала је Шарановић-Рацић.
Према њеним речима, пројекат ће трајати до 2011. године, а резултираће израдом Националног програма борбе против гојазности школске деце и омладине.
На скупу је истакнуто да је прекомерна ухрањеност и гојазност регистрована код 20 до 30 одсто деце и адолесцената у земљама Европског региона.
Од 60 до 85 одсто гојазне деце школског претпубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести као што су хипертензија, рана атеросклероза, дијабетес типа 2, ортопедски, ендокрини и психосоцијални поремећаји.
Стручњаци су истакли да ниједна земља у европском региону за сада није успела да оствари контролу над епидемијом гојазности, која је на почетку 21. века постала водећи узрок оболевања и смртности адолесцената.