П:
О:
Читај ми
Укупне економске активности у 2008. години бележе раст од 6,1 одсто
Београд,
31. децембар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да су укупне економске активности у 2008. години, мерене бруто домаћим производом и исказане у сталним ценама 2002. године, веће за 6,1 одсто него претходне године.
Посматрано по активностима, највећи раст бележе сектор саобраћаја, складиштења и веза, сектор финансијског посредовања, сектор пољопривреде и сектор трговине, при чему и сви остали сектори бележе раст, али знатно мањи.
Индустријска производња расла је и у 2008. години, и то за 1,4 одсто. Овом расту највише је допринео раст сектора вађења руда и камена, који износи 4,7 одсто.
Процењено је да је пољопривредна производња у 2008. години имала раст од 9,0 одсто, грађевинарство раст од 4,9 одсто, трговина на мало 6,5 одсто, док је раст трговине на велико био бржи и износи 10,3 одсто.
У сектору угоститељства у овој години забележен је раст од 1,0 одсто, док је број ноћења мањи за 0,3 одсто.
Сектор саобраћаја, складиштења и веза има тенденцију раста од 15,6 одсто, а у том расту највећи удео имају телекомуникације, чији је раст и даље велики и износи 53,5 одсто.
Број запослених у 2008. години исти је као и претходне године. Број запослених мушкараца незнатно је смањен за 0,6 одсто, док је број запослених жена већи за 0,8 одсто.
Стопа незапослености у октобру ове године износила је 14 одсто, а подаци о томе добијени су на основу Анкете о радној снази.
Зараде без пореза и доприноса наставиле су да расту и у 2008. години, тако да су у поређењу са 2007. номинално веће за 17,5 одсто, док су реално зараде имале раст од 3,8 одсто.
Наведени показатељи процењени су на основу доступних и до сада објављених података и не обухватају податке за Косово и Метохију.
Најважнији макроекономски агрегат јесте бруто домаћи производ, који представља меру укупне економске активности свих резидентних институционалних јединица, при чему је обухваћена производња материјалних добара и свих врста услуга, како услуга повезаних са материјалном производњом, тако и свих врста нематеријалних услуга (сектора државе, здравства, образовања, финансијског посредовања и све друге услуге).
Обрачуни бруто домаћег производа међународно су упоредиви.
Индустријска производња расла је и у 2008. години, и то за 1,4 одсто. Овом расту највише је допринео раст сектора вађења руда и камена, који износи 4,7 одсто.
Процењено је да је пољопривредна производња у 2008. години имала раст од 9,0 одсто, грађевинарство раст од 4,9 одсто, трговина на мало 6,5 одсто, док је раст трговине на велико био бржи и износи 10,3 одсто.
У сектору угоститељства у овој години забележен је раст од 1,0 одсто, док је број ноћења мањи за 0,3 одсто.
Сектор саобраћаја, складиштења и веза има тенденцију раста од 15,6 одсто, а у том расту највећи удео имају телекомуникације, чији је раст и даље велики и износи 53,5 одсто.
Број запослених у 2008. години исти је као и претходне године. Број запослених мушкараца незнатно је смањен за 0,6 одсто, док је број запослених жена већи за 0,8 одсто.
Стопа незапослености у октобру ове године износила је 14 одсто, а подаци о томе добијени су на основу Анкете о радној снази.
Зараде без пореза и доприноса наставиле су да расту и у 2008. години, тако да су у поређењу са 2007. номинално веће за 17,5 одсто, док су реално зараде имале раст од 3,8 одсто.
Наведени показатељи процењени су на основу доступних и до сада објављених података и не обухватају податке за Косово и Метохију.
Најважнији макроекономски агрегат јесте бруто домаћи производ, који представља меру укупне економске активности свих резидентних институционалних јединица, при чему је обухваћена производња материјалних добара и свих врста услуга, како услуга повезаних са материјалном производњом, тако и свих врста нематеријалних услуга (сектора државе, здравства, образовања, финансијског посредовања и све друге услуге).
Обрачуни бруто домаћег производа међународно су упоредиви.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура