П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена већа него прошле године
Београд,
31. децембар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар– новембар 2008. године износи 31661,9 милиона долара, што је за 28,4 одсто више него у истом периоду претходне године.
Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена износи 21270,1 милион евра, односно бележи пораст од 17,7 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезена је роба у вредности од 10253,3 милиона долара, што је за 28,0 одсто више него у истом периоду претходне године, а увезена за 21408,6 милиона долара, што је за 28,6 одсто више него у истом периоду 2007 године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 6887,7 милиона, што је за 17,2 одсто више него у истом периоду претходне године.
Увоз робе, имао је вредност од 14382,4 милиона, што је, у поређењу са истим периодом прошле године, више за 17,9 одсто.
Дефицит износи 11155,4 милиона долара, што је за 29,2 одсто више него у истом периоду претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 7494,7 милиона, што је, у поређењу са истим периодом претходне године, за 18,5 одсто више.
Покривеност увоза извозом износи 47,9 одсто и мања је у поређењу са покривеношћу у истом периоду претходне године, када је износила 48,1одсто.
Неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у посматраном периоду јесте висок дефицит и чињеница да увоз расте нешто брже од извоза. На кретање извоза и увоза утицали су исти фактори који су се и у претходним месецима појављивали као константа: у увозу су то велики издаци за енергенте и друмска возила, а у извозу – потписани уговори о слободној трговини и респектабилан извоз пољопривредних производа.
Треба посебно истаћи да се проблеми везани за светску финансијску кризу рефлектују и на спољнотрговинску размену Србије.
Наиме, смањење светских поруџбина утицало је и на наш извоз, који од августа бележи пад из месеца у месец. Како је дошло до успоравања привредне активности у нашој земљи, и на страни увоза имамо видан пад од јула ове године. Новембар у поређењу са претходним месецом има пад увоза за више од пола милијарде америчких долара, односно за више од четвртине октобарског увоза.
Поређењем првих шест месеци ове године са другом половином (тачније последњих пет месеци), може се закључити да је укупан извоз пао за 11 одсто. Пад је највидљивији код гвожђа и челика – 26,3 одсто, и обојених метала – 18.8 одсто, који чине велики део нашег извоза. Међутим, ови производи чине и добар део увоза, који је такође мањи за ове групе производа, будући да је код нас ова криза у великој мери утицала на производњу обојених метала. Колико ће финансијска криза погодити Србију, зависи од тога колико ће потрајати и какве ће мере економске политике бити предузимане у циљу минимизирања њених ефеката. За сада се њени ефекти видно ублажују извозом пољопривредних производа, посебно у земље ЦЕФТА споразума.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију – 65,4 одсто (6706,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу – 26,4 одсто (2711,8 милион долара) и опрема – 8,1 одсто (834,5 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 61,0 одсто (13049,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу – 22,4 одсто (4795,1 милион долара) и опрема – 16,6 одсто (3564,2 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу, појединачно, били су Босна и Херцеговина (1243,2 милиона долара), Црна Гора (1207,3 милиона долара) и Немачка (1080,9 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, такође појединачно, били су Руска Федерација (3217,8 милиона долара), Немачка (2517,1 милион долара) и Италија (2043,5 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1702,8 милиона долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића). Извоз Србије за посматрани период износи 3391,6 милиона долара, а увоз – 1688,8 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 200,8 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1393 милиона долара), обојени метали (686 милиона долара), одећа (487 милиона долара), поврће и воће (448 милиона долара) и производи од метала, нигде непоменути (439 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 33,7 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2693 милиона долара), друмска возила (1765 милиона долара), гвожђе и челик (1061 милион долара), природни гас (1049 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (1007 милиона долара), а њихов увоз чини 35,4 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за новембар 2008. године, на листи првих 100 производа у извозу прво место заузима кукуруз (23 милиона долара), друго – рафинисани шећер (21 милион долара), треће – делови за машине, са 17 милиона долара, а одмах иза њих су и малине, са 17 милиона долара.
Потом следе ваљани производи превучени калајем (13 милиона долара), затим лекови за малопродају (11 милиона долара), хулахоп чарапе (11 милиона долара), следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле (10 милиона долара) и телевизијски пријемници у боји, са истим износом, док смо електричну енергију извезли за 9 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за новембар показује да је гас са 104 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу. Нафта, са вредношћу од 68 милиона долара, налази се на другом месту. Трећи по значају јесте увоз путничких аутомобила (30 милиона долара). Затим следи плинско уље, са 29 милиона долара. Лекови за малопродају, углавном из земаља ЕУ, увезени су за 28 милиона долара. Електрична енергија увезена је за 20 милиона долара, а предајници са уграђеним пријемником за 19 милиона долара.
На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 17 милиона долара. Дигиталне машине за АОП увезли смо за 14 милиона долара, колико је утрошено и за телевизијске пријемнике у боји.
Извезена је роба у вредности од 10253,3 милиона долара, што је за 28,0 одсто више него у истом периоду претходне године, а увезена за 21408,6 милиона долара, што је за 28,6 одсто више него у истом периоду 2007 године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 6887,7 милиона, што је за 17,2 одсто више него у истом периоду претходне године.
Увоз робе, имао је вредност од 14382,4 милиона, што је, у поређењу са истим периодом прошле године, више за 17,9 одсто.
Дефицит износи 11155,4 милиона долара, што је за 29,2 одсто више него у истом периоду претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 7494,7 милиона, што је, у поређењу са истим периодом претходне године, за 18,5 одсто више.
Покривеност увоза извозом износи 47,9 одсто и мања је у поређењу са покривеношћу у истом периоду претходне године, када је износила 48,1одсто.
Неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у посматраном периоду јесте висок дефицит и чињеница да увоз расте нешто брже од извоза. На кретање извоза и увоза утицали су исти фактори који су се и у претходним месецима појављивали као константа: у увозу су то велики издаци за енергенте и друмска возила, а у извозу – потписани уговори о слободној трговини и респектабилан извоз пољопривредних производа.
Треба посебно истаћи да се проблеми везани за светску финансијску кризу рефлектују и на спољнотрговинску размену Србије.
Наиме, смањење светских поруџбина утицало је и на наш извоз, који од августа бележи пад из месеца у месец. Како је дошло до успоравања привредне активности у нашој земљи, и на страни увоза имамо видан пад од јула ове године. Новембар у поређењу са претходним месецом има пад увоза за више од пола милијарде америчких долара, односно за више од четвртине октобарског увоза.
Поређењем првих шест месеци ове године са другом половином (тачније последњих пет месеци), може се закључити да је укупан извоз пао за 11 одсто. Пад је највидљивији код гвожђа и челика – 26,3 одсто, и обојених метала – 18.8 одсто, који чине велики део нашег извоза. Међутим, ови производи чине и добар део увоза, који је такође мањи за ове групе производа, будући да је код нас ова криза у великој мери утицала на производњу обојених метала. Колико ће финансијска криза погодити Србију, зависи од тога колико ће потрајати и какве ће мере економске политике бити предузимане у циљу минимизирања њених ефеката. За сада се њени ефекти видно ублажују извозом пољопривредних производа, посебно у земље ЦЕФТА споразума.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију – 65,4 одсто (6706,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу – 26,4 одсто (2711,8 милион долара) и опрема – 8,1 одсто (834,5 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 61,0 одсто (13049,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу – 22,4 одсто (4795,1 милион долара) и опрема – 16,6 одсто (3564,2 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу, појединачно, били су Босна и Херцеговина (1243,2 милиона долара), Црна Гора (1207,3 милиона долара) и Немачка (1080,9 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, такође појединачно, били су Руска Федерација (3217,8 милиона долара), Немачка (2517,1 милион долара) и Италија (2043,5 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1702,8 милиона долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића). Извоз Србије за посматрани период износи 3391,6 милиона долара, а увоз – 1688,8 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 200,8 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1393 милиона долара), обојени метали (686 милиона долара), одећа (487 милиона долара), поврће и воће (448 милиона долара) и производи од метала, нигде непоменути (439 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 33,7 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2693 милиона долара), друмска возила (1765 милиона долара), гвожђе и челик (1061 милион долара), природни гас (1049 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (1007 милиона долара), а њихов увоз чини 35,4 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за новембар 2008. године, на листи првих 100 производа у извозу прво место заузима кукуруз (23 милиона долара), друго – рафинисани шећер (21 милион долара), треће – делови за машине, са 17 милиона долара, а одмах иза њих су и малине, са 17 милиона долара.
Потом следе ваљани производи превучени калајем (13 милиона долара), затим лекови за малопродају (11 милиона долара), хулахоп чарапе (11 милиона долара), следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле (10 милиона долара) и телевизијски пријемници у боји, са истим износом, док смо електричну енергију извезли за 9 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за новембар показује да је гас са 104 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу. Нафта, са вредношћу од 68 милиона долара, налази се на другом месту. Трећи по значају јесте увоз путничких аутомобила (30 милиона долара). Затим следи плинско уље, са 29 милиона долара. Лекови за малопродају, углавном из земаља ЕУ, увезени су за 28 милиона долара. Електрична енергија увезена је за 20 милиона долара, а предајници са уграђеним пријемником за 19 милиона долара.
На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 17 милиона долара. Дигиталне машине за АОП увезли смо за 14 милиона долара, колико је утрошено и за телевизијске пријемнике у боји.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура