Мирко Цветковић
Цветковић је, гостујући на телевизији "Авала", подсетио на то да на припремама за подношење те две апликације ради Савет за европске интеграције и навео да у ЕУ предстоје избори за нови парламент, што ће донекле одложити решавање захтева Србије.
Он је оценио да ће ЕУ позитивно одговорити на наше захтеве тек следеће године и додао да због тога не треба бити незадовољан пошто је реч о неколико првих месеци 2010. године.
Председник Владе је указао на то да је за стављање на белу шенгенску листу потребно да се испуне одређени технички услови, а то би највероватније требало да буде до краја априла ове године.
Кад је реч о томе да ли постоји могућност да дође до ребаланса буџета за 2009. већ у првом кварталу, Цветковић је рекао да је о томе још рано говорити, али није искључио ту могућност уколико се испостави да су приходи мањи од предвиђених.
Према његовим речима, извршење буџета ће се свакодневно пратити и ако се утврди да су порески и непорески приходи мањи од планираних, онда ће се прећи на планирање расхода путем квота.
Повећање стопе пореза на додату вредност (ПДВ) није предвиђено буџетом за 2009. годину, указао је председник Владе и истакао да би, уколико се то учини, то довело до повећања инфлације.
Цветковић је рекао да ће због тога што се у јануару планира примена Споразума о стабилизацији и придруживању бити смањене неке царине на увозну робу из ЕУ и навео пример двоструког смањења царине на увоз аутомобила.
Председник Владе је нагласио да ће на другој страни привреда и грађани имати прилику да забележе суфицит јер ће домаћа индустрија имати јефтинији репроматеријал, а грађани јефтинију робу из ЕУ.
Кад је реч о перспективама српске привреде у оквиру светске економске кризе, Цветковић је подсетио на то да је Влада донела пакет мера који предвиђа кредит од Европске инвестиционе банке у износу од приближно 250 милиона евра за развој малих и средњих предузећа, као и то што ће из буџета бити издвојено око 200 милиона евра за подстицај привреде преко Фонда за развој.
Према његовим речима, обезбеђене су и суверене гаранције државе у износу од приближно 40 милиона евра домаћим банкама за кредитирање реалног сектора.
Он је објаснио да ова трећа мера има циљ да прелије велику ликвидност из банкарског сектора у реални сектор и при томе ће утицати на то да се камате на кредите преполове са 24 на приближно 12 одсто годишње.