У саопштењу издатом из кабинета потпредседника Кркобабића наводи се да поменуте две асоцијације окупљају више од 70 различитих удружења која су до сада деловала појединачно, организована по крају из којег су протерани или према неком од заједничких интереса, као што су, на пример, удружења пензионера из Хрватске.
Ставови удружења су усаглашени и они у пуној мери подржавају платформу Владе Србије изнету у девет тачака: од безбедног повратка до исплате ускраћених пензија, при чему свака од наведених тачака представља по један велики проблем који оптерећује избегличку популацију.
Јединствен приступ свих избегличких удружења и Владе Србије треба да приволи Републику Хрватску да објективно сагледа проблеме својих грађана избеглих и протераних из те земље и приступи њиховом решавању.
Имајући у виду то да је од завршетка ратних сукоба прошло 13 година, а да се на плану повратка избеглих и протераних урадило веома мало или нимало, једина могућност за промену таквог стања је заједничко и усмерено деловање ка отварању и решавању свих проблема.
Према званичним подацима и пописима које је урадила Хрватска, у тој земљи данас живи 400.000 Срба мање него пре почетка ратних сукоба, а подаци УНХЦР говоре да се у статусу избеглица данас у Србији налази више од 75.000 Срба.
Остали су или узели српско држављанство или се налазе у расејању, при чему и они који су напустили Хрватску и они малобројни који су се у њу вратили имају истоветне проблеме.
У саопштењу се оцењује да охрабрује чињеница да је за решавање ових проблема данас озбиљно заинтересована и међународна заједница, на чијој мобилизацији Влада Србије сада ради, и закључује да снажнија иницијатива Владе и њена чврста решеност да се у решавању проблема истраје мора донети резултате.