П:
О:
Читај ми
Министарство здравља критикује најаву оснивања приватне Медицинске академије
Београд,
27. август 2004.
Министарство здравља Владе Републике Србије саопштило је да би отварање новог медицинског факултета непосредно угрозило политику планирања и развоја кадрова у систему здравствене заштите Републике Србије, коју ово Министарство већ две године покушава да реализује.
У саопштењу се наводи да је Министарство незванично, путем штампе и електронских медија информисано о томе да се оснива приватна Медицинска академија која је извршила пријем студената и објавила конкурс за избор наставника. Иако Министарство здравља нема ништа против приватних факултета, јер свака конкуренција има шансе да побољша квалитет и ефикасност рада, иако у Европи нема приватних медицинских факултета, Министарство се противи томе да се то ради без процене потреба ове земље за здравственим радницима, без одговарајућих критеријума за акредитацију, без одговарајућег простора и опреме, у установама у државном власништву, изграђеним средствима грађана која се користе за стицање профита странаца и домаћих стручњака.
Министарство здравља инсистира на томе да се за почетак стриктно поштује његово право да формулише политику развоја кадрова у здравству, да дефинише профил здравственог радника који је потребан Србији, наравно, уз консензус са факултетима здравствене струке и Министарством просвете и спорта, као и да се следи законска процедура о почетку рада нових факултета, а да они који то не чине, сносе санкције.
Прошле године је на факултетима здравствене струке дипломирало 1129 лекара, 198 стоматолога и 265 фармацеута, док се на свим годинама студија тренутно налази 12524 студента медицине, 2315 студената стоматологије и 3123 студента фармације. На посао тренутно чека, само у Београду - 849 доктора медицине, 71 лекар специјалиста различитих специјалности, 363 доктора стоматологије и 130 дипломираних фармацеута, а у току године посао је нашао врло мали број њих.
У таквој ситуацији, а имајући у виду то да према анализама домаћих и страних експерата имамо добру обезбеђеност становништва здравственим радницима, посебно у градовима, која се мери бројем становника на једног лекара, и да се вишкови запослених крећу између 10 и 15 одсто међу лекарима и око 5 одсто међу медицинским сестрама, Министарство је предузело неколико неопходних и врло непопуларних мера.
Како уписна политика није у надлежности Министарства, вођени су разговори са министром просвете Љиљаном Чолић о томе да буде настављено смањивање броја уписаних студената на факултете здравствене струке, уз истовремено побољшање квалитета образовања. Уместо већ смањеног броја од 1578 уписаних студената на прву годину медицине на свим медицинским факултетима у Србији ове године, довољно је само 500 студената, а слична ситуација је и на Стоматолошком и Фармацеутском факултету, имајући у виду засићеност и државног и приватног сектора здравства овим стручњацима, као и природни одлив здравствених радника због пензионисања.
Министарство здравља донело је одлуку да не одобрава волонтерске специјализације, којих иначе нема нигде у свету, и врло рестриктивно је приступило одобравању специјализација из радног односа – после две године стажа у струци и само за она радна места где је то неопходно за одвијање нормалног процеса рада са одговарајућим радним оптерећењем лекара.
Такође је обустављено и одобравање ужих специјализација (субспецијализација), а крајем септембра биће детаљно анализиране потребе за овим стручњацима и рестриктивно приступљено одобравању субспецијализација.
Ако се осврнемо на податке који се могу наћи на веб страници приватног медицинског факултета (www.medicinaus.com), могу се установити бројне нелогичности, почев од тога да је наведено неколико адреса: за комуникацију са студентима – Светозара Милетића 9а, са наставницима – Спортски центар 25. Мај, а са Медицинском академијом – Француска 47/1, док је наставна база овог факултета ВМА. Потом да се обећава студентима америчка диплома уз нострификацију (што могу само студенти Медицинског факултета у Београду, док чак и студенти других факултета у Србији морају да нострификују диплому на факултету у Београду да би полагали нострификациони испит за САД), па све до тога да неки од наведених наставника нису ни упознати са чињеницом да су стављени на листу цуррицукулум-а за 2004-2005 годину, као и чињеницом да факултет није акредитован код Министарства просвете, да већ има декана који се обраћа будућим студентима, мада је у писму декану Медицинског факултета у Београду навео да та "информација напросто није тачна". Поставља се питање где се у том невиђеном замешатељству заправо сакрила истина и одговоран однос према будућим колегама, којима би њихови наставници требало да буду узори. Не само што настава није усклађена са Болоњском декларацијом, што је наша обавеза на путу ка ЕУ, већ се планира да се она одвија у Спортском центру 25. Мај, без одговарајућих просторних услова и опреме.
Министарство здравља подржава Заједницу медицинских и стоматолошких факултета Србије и Црне Горе која у отвореном писму од 25. августа "инсистира на томе да се престане са издавањем дозвола за рад било приватних, било државних факултета, све до тренутка када ће бити установљен и утврђен компетентан систем провере квалитета и оправданости њиховог формирања у ширем друштвеном контексту" као њихов апел Влади Србије, Министарству просвете и спорта, Министарству здравља и Министарству одбране "да зауставе овакву самовољу, бахатост и нетачно информисање, и да читав проблем врате у границе уобичајене процедуре и елементарне логике".
Министарство здравља инсистира на томе да се за почетак стриктно поштује његово право да формулише политику развоја кадрова у здравству, да дефинише профил здравственог радника који је потребан Србији, наравно, уз консензус са факултетима здравствене струке и Министарством просвете и спорта, као и да се следи законска процедура о почетку рада нових факултета, а да они који то не чине, сносе санкције.
Прошле године је на факултетима здравствене струке дипломирало 1129 лекара, 198 стоматолога и 265 фармацеута, док се на свим годинама студија тренутно налази 12524 студента медицине, 2315 студената стоматологије и 3123 студента фармације. На посао тренутно чека, само у Београду - 849 доктора медицине, 71 лекар специјалиста различитих специјалности, 363 доктора стоматологије и 130 дипломираних фармацеута, а у току године посао је нашао врло мали број њих.
У таквој ситуацији, а имајући у виду то да према анализама домаћих и страних експерата имамо добру обезбеђеност становништва здравственим радницима, посебно у градовима, која се мери бројем становника на једног лекара, и да се вишкови запослених крећу између 10 и 15 одсто међу лекарима и око 5 одсто међу медицинским сестрама, Министарство је предузело неколико неопходних и врло непопуларних мера.
Како уписна политика није у надлежности Министарства, вођени су разговори са министром просвете Љиљаном Чолић о томе да буде настављено смањивање броја уписаних студената на факултете здравствене струке, уз истовремено побољшање квалитета образовања. Уместо већ смањеног броја од 1578 уписаних студената на прву годину медицине на свим медицинским факултетима у Србији ове године, довољно је само 500 студената, а слична ситуација је и на Стоматолошком и Фармацеутском факултету, имајући у виду засићеност и државног и приватног сектора здравства овим стручњацима, као и природни одлив здравствених радника због пензионисања.
Министарство здравља донело је одлуку да не одобрава волонтерске специјализације, којих иначе нема нигде у свету, и врло рестриктивно је приступило одобравању специјализација из радног односа – после две године стажа у струци и само за она радна места где је то неопходно за одвијање нормалног процеса рада са одговарајућим радним оптерећењем лекара.
Такође је обустављено и одобравање ужих специјализација (субспецијализација), а крајем септембра биће детаљно анализиране потребе за овим стручњацима и рестриктивно приступљено одобравању субспецијализација.
Ако се осврнемо на податке који се могу наћи на веб страници приватног медицинског факултета (www.medicinaus.com), могу се установити бројне нелогичности, почев од тога да је наведено неколико адреса: за комуникацију са студентима – Светозара Милетића 9а, са наставницима – Спортски центар 25. Мај, а са Медицинском академијом – Француска 47/1, док је наставна база овог факултета ВМА. Потом да се обећава студентима америчка диплома уз нострификацију (што могу само студенти Медицинског факултета у Београду, док чак и студенти других факултета у Србији морају да нострификују диплому на факултету у Београду да би полагали нострификациони испит за САД), па све до тога да неки од наведених наставника нису ни упознати са чињеницом да су стављени на листу цуррицукулум-а за 2004-2005 годину, као и чињеницом да факултет није акредитован код Министарства просвете, да већ има декана који се обраћа будућим студентима, мада је у писму декану Медицинског факултета у Београду навео да та "информација напросто није тачна". Поставља се питање где се у том невиђеном замешатељству заправо сакрила истина и одговоран однос према будућим колегама, којима би њихови наставници требало да буду узори. Не само што настава није усклађена са Болоњском декларацијом, што је наша обавеза на путу ка ЕУ, већ се планира да се она одвија у Спортском центру 25. Мај, без одговарајућих просторних услова и опреме.
Министарство здравља подржава Заједницу медицинских и стоматолошких факултета Србије и Црне Горе која у отвореном писму од 25. августа "инсистира на томе да се престане са издавањем дозвола за рад било приватних, било државних факултета, све до тренутка када ће бити установљен и утврђен компетентан систем провере квалитета и оправданости њиховог формирања у ширем друштвеном контексту" као њихов апел Влади Србије, Министарству просвете и спорта, Министарству здравља и Министарству одбране "да зауставе овакву самовољу, бахатост и нетачно информисање, и да читав проблем врате у границе уобичајене процедуре и елементарне логике".
-
Ваљево, 20. децембар 2024.Гашић присуствовао полагању заклетве војника генерације...
-
Београд, 20. децембар 2024.Јавни позив за подстицаје за управљање ризицима кроз премију...
-
Београд, 20. децембар 2024.Зимски распуст за основце и средњошколце од 24. децембра
-
Београд, 20. децембар 2024.Стварање друштва једнаких могућности један од главних циљева...
-
Београд, 19. децембар 2024.Конститутивна седница Савета за праћење примене препорука УН за...
-
Београд, 19. децембар 2024.Упућен предлог Влади да распуст за основне и средње школе почне...
-
Београд, 19. децембар 2024.Предавања припадника ВС о ризицима употребе пиротехничких...
-
Београд, 19. децембар 2024.Медији да се придржавају професионалних и етичких оквира...
-
Београд, 18. децембар 2024.Подршка Министарства науке кључна за развој ИМСИ
-
Београд, 18. децембар 2024.Поништена решења о пасивном статусу три пољопривредна...