П:
О:
Читај ми
Пораст спољнотрговинске размене у прошлој години
Београд,
30. јануар 2009.
Републички завод за статистику саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период од јануара до децембра 2008. године износи 33.972 милиона долара, што је пораст од 24,1 одсто у односу на исти период 2007. године, односно 23.008,8 милиона евра, што је веће 15,4 одсто у односу на исти период прошле године.
Од јануара до децембра 2008. године извезено је робе у вредности од 10.972,8 милиона долара, што чини повећање од 24,3 одсто у поређењу са истим периодом 2007. године, а увезено за 22.999,2 милиона долара, што је више за 24 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом.
Извоз робе од јануара до децембра 2008. године изражен у еврима имао је вредност 7.428,3 милиона, што представља повећање од 15,5 одсто у односу на исти период 2007. године.
Увоз робе имао је вредност 15.580,5 милиона, што је више за 15,3 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 12.026,3 милиона долара, што чини повећање од 23,6 одсто у односу на исти период 2007. године.
Дефицит изражен у еврима износи 8.152,1 милион, што је веће 15,2 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом.
Покривеност увоза извозом износи 47,7 одсто и већа је у односу на исти период 2007. када је износила 47,6 одсто.
Неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у протеклој години је висок дефицит, међутим повољна чињеница је да извоз незнатно брже растао од увоза.
На кретање увоза утицао је висок ниво јавне потрошње, а на извоз потписани уговори о слободној трговини, ефекти приватизације, као и респектабилан извоз пољопривредних производа, при чему треба посебно истаћи да се проблеми везани за светску финансијску кризу рефлектују и на спољнотрговинску размену Србије.
Смањење светских поруџбина утицало је и на наш извоз, који од августа 2008. године бележи пад из месеца у месец (изузев децембра који уобичајено има већи извоз и увоз у односу на претходне месеце).
Како је дошло до успоравања привредне активности и у нашој земљи, и на страни увоза имамо видан пад од јула 2008. године. Увоз у четвртом кварталу у односу на претходни квартал 2008. године има пад од 20 одсто.
Исто тако поређењем првих шест месеци 2008. године са других шест месеци може се видети да је укупан извоз порастао за 4 одсто, а укупан увоз за 2,2 одсто.
Пад извоза је највидљивији код одсека гвожђе и челик 18,5 одсто и обојени метали 11,3 одсто, који су чинили претежни део нашег извоза у првој половини 2008. године.
У другој половини 2008. године у увозу имамо највећи пад код друмских возила од 19,3 одсто.
Код поврћа, воћа, житарица и производа од њих забележено је повећање извоза у другом делу године од 51,8 одсто, односно 59,8 одсто, што компензује пад у извозу производа црне и обојене металургије и што је на крају условило да је укупан извоз у другој половини 2008. године већи од оног у првој половини.
Узрок раста увоза у другој половини 2008. године је повећана куповина енергената, а нарочито нафте и то за 13,9 одсто више него у првој половини 2008. године.
Колико ће финансијска криза погодити Србију, зависи од тога колико ће потрајати и какве ће се мере економске политике предузимати у циљу минимизирања њених ефеката, а за сада се њени ефекти видно ублажују извозом пољопривредних производа, посебно у земље ЦЕФТА споразума.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 64,6 одсто (7.083,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,4 одсто (2.901,3 милион долара) и опрема 9 одсто (988,1 милион долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 60,8 одсто (13.981,4 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,4 одсто (5.160,7 милиона долара) и опрема 16,8 одсто (3.857 милиона долара).
У извозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Босна и Херцеговина (1.338,7 милиона долара), Црна Гора (1.287,3 милиона долара) и Немачка (1.142 милиона долара).
У увозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Руска Федерација (3.492,6 милиона долара), Немачка (2.704,4 милиона долара) и Италија (2.184,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама ЕУ (више од половине укупне размене), при чему је суфицит у размени остварен са бившим југословенским републикама Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса и недовољног коришћења билатералног споразума о слободној трговини од наших извозника.
Други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.817,6 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Извоз Србије за посматрани период износи 3.636,6 милиона долара, а увоз 1.819 милиона долара, при чему се највише увозе гвожђе, челик, камени угаљ, плута и дрво.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.448 милиона долара), обојени метали (711 милиона долара), одећа (552 милиона долара), поврће и воће (479 милиона долара) и производи од метала, нигде непоменути (468 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 33,3 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.873 милиона долара), друмска возила (1.844 милиона долара), природни гас (1.165 милиона долара), гвожђе и челик (1.119 милион долара) и индустријске машине за општу употребу (1.083 милиона долара) и њихов увоз чини 35,1 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу прво место заузимају остала мушка одећа (36 милиона долара), на другом месту је кукуруз (21 милион долара), треће место железнички и трамвајски вагони са 18 милиона долара, а одмах иза шећер рафинисани и ваљани производи превучени калајем (16 милиона долара), на шестом месту су малине 14 милиона долара, а иза њих су делови за машине 13 милиона долара, топло ваљани производи 12 милиона долара, лекови за малопродају 9 милиона долара, колико отпада и на извоз хула-хоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу за децембар 2008. године показује да је нафта са 129 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, природни гас са вредношћу од 104 милиона долара је на другом месту и трећи је увоз плинског уља са 39 милиона долара.
Лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) увезени су за 37 милиона долара, путнички аутомобили за 27 милиона долара, а металуршки кокс за 24 милиона долара.
Електрична енергија увезена је за 17 милиона долара, а на увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и мини-буси) утрошено је 15 милиона долара.
Апарати за жичне системе са носећом струјом и дигиталне машине за АОП увезени су за 15 милиона долара, односно 14 милиона долара.
Извоз робе од јануара до децембра 2008. године изражен у еврима имао је вредност 7.428,3 милиона, што представља повећање од 15,5 одсто у односу на исти период 2007. године.
Увоз робе имао је вредност 15.580,5 милиона, што је више за 15,3 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 12.026,3 милиона долара, што чини повећање од 23,6 одсто у односу на исти период 2007. године.
Дефицит изражен у еврима износи 8.152,1 милион, што је веће 15,2 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом.
Покривеност увоза извозом износи 47,7 одсто и већа је у односу на исти период 2007. када је износила 47,6 одсто.
Неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у протеклој години је висок дефицит, међутим повољна чињеница је да извоз незнатно брже растао од увоза.
На кретање увоза утицао је висок ниво јавне потрошње, а на извоз потписани уговори о слободној трговини, ефекти приватизације, као и респектабилан извоз пољопривредних производа, при чему треба посебно истаћи да се проблеми везани за светску финансијску кризу рефлектују и на спољнотрговинску размену Србије.
Смањење светских поруџбина утицало је и на наш извоз, који од августа 2008. године бележи пад из месеца у месец (изузев децембра који уобичајено има већи извоз и увоз у односу на претходне месеце).
Како је дошло до успоравања привредне активности и у нашој земљи, и на страни увоза имамо видан пад од јула 2008. године. Увоз у четвртом кварталу у односу на претходни квартал 2008. године има пад од 20 одсто.
Исто тако поређењем првих шест месеци 2008. године са других шест месеци може се видети да је укупан извоз порастао за 4 одсто, а укупан увоз за 2,2 одсто.
Пад извоза је највидљивији код одсека гвожђе и челик 18,5 одсто и обојени метали 11,3 одсто, који су чинили претежни део нашег извоза у првој половини 2008. године.
У другој половини 2008. године у увозу имамо највећи пад код друмских возила од 19,3 одсто.
Код поврћа, воћа, житарица и производа од њих забележено је повећање извоза у другом делу године од 51,8 одсто, односно 59,8 одсто, што компензује пад у извозу производа црне и обојене металургије и што је на крају условило да је укупан извоз у другој половини 2008. године већи од оног у првој половини.
Узрок раста увоза у другој половини 2008. године је повећана куповина енергената, а нарочито нафте и то за 13,9 одсто више него у првој половини 2008. године.
Колико ће финансијска криза погодити Србију, зависи од тога колико ће потрајати и какве ће се мере економске политике предузимати у циљу минимизирања њених ефеката, а за сада се њени ефекти видно ублажују извозом пољопривредних производа, посебно у земље ЦЕФТА споразума.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 64,6 одсто (7.083,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,4 одсто (2.901,3 милион долара) и опрема 9 одсто (988,1 милион долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 60,8 одсто (13.981,4 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,4 одсто (5.160,7 милиона долара) и опрема 16,8 одсто (3.857 милиона долара).
У извозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Босна и Херцеговина (1.338,7 милиона долара), Црна Гора (1.287,3 милиона долара) и Немачка (1.142 милиона долара).
У увозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Руска Федерација (3.492,6 милиона долара), Немачка (2.704,4 милиона долара) и Италија (2.184,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама ЕУ (више од половине укупне размене), при чему је суфицит у размени остварен са бившим југословенским републикама Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса и недовољног коришћења билатералног споразума о слободној трговини од наших извозника.
Други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.817,6 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Извоз Србије за посматрани период износи 3.636,6 милиона долара, а увоз 1.819 милиона долара, при чему се највише увозе гвожђе, челик, камени угаљ, плута и дрво.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.448 милиона долара), обојени метали (711 милиона долара), одећа (552 милиона долара), поврће и воће (479 милиона долара) и производи од метала, нигде непоменути (468 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 33,3 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.873 милиона долара), друмска возила (1.844 милиона долара), природни гас (1.165 милиона долара), гвожђе и челик (1.119 милион долара) и индустријске машине за општу употребу (1.083 милиона долара) и њихов увоз чини 35,1 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу прво место заузимају остала мушка одећа (36 милиона долара), на другом месту је кукуруз (21 милион долара), треће место железнички и трамвајски вагони са 18 милиона долара, а одмах иза шећер рафинисани и ваљани производи превучени калајем (16 милиона долара), на шестом месту су малине 14 милиона долара, а иза њих су делови за машине 13 милиона долара, топло ваљани производи 12 милиона долара, лекови за малопродају 9 милиона долара, колико отпада и на извоз хула-хоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу за децембар 2008. године показује да је нафта са 129 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, природни гас са вредношћу од 104 милиона долара је на другом месту и трећи је увоз плинског уља са 39 милиона долара.
Лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) увезени су за 37 милиона долара, путнички аутомобили за 27 милиона долара, а металуршки кокс за 24 милиона долара.
Електрична енергија увезена је за 17 милиона долара, а на увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и мини-буси) утрошено је 15 милиона долара.
Апарати за жичне системе са носећом струјом и дигиталне машине за АОП увезени су за 15 милиона долара, односно 14 милиона долара.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура