П:
О:
Читај ми
На сељаку одлука шта ће и где да сеје и продаје, држава задужена за стратегију
Београд,
30. август 2004.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Дулић-Марковић говорила је за “Вечерње новости” од суботе, 28. августа, о току реформи у области пољопривреде, проблемима са којима се сусреће ова привредна грана, регистрацији пољопривредних газдинастава, пшеници, кукурузу, месу, стварању српских брендова. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај разговор.
Ивана Дулић-Марковић
“Пољопривредна производња коју имамо очигледно је превелика за наше тржиште. Сељаци углавном не наплаћују или веома тешко извлаче новац из плодова свог рада, а за европске и светске пијаце смо прескупи. У ситуацији када би требало да ‘трљамо руке’ после овако родне године, ми смо доведени у апсурдан положај да нас боли глава од вишка. Ипак, боље да је тако, него да оскудевамо” каже у разговору за “Новости", министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић.
По ступању на дужност првог човека српске пољопривреде, марта ове године, обавезали сте се на то да ће те у ову привредну грану увести, преко потребне, реформе и дугорочну стратегију. Колико се у томе одмакло?
”Тренутно припремамо књигу којом желимо да прецизно прикажемо где смо сада у односу на Европу када је пољопривреда у питању. Други део те књиге садржаће конкретне препоруке како да дођемо тамо где смо зацртали и шта нас све чека на том путу. Тај део књиге писаће наше колеге из Европске уније”.
Можете ли нам рећи ишта конкретније из садржаја те књиге?
”Идеја је да убудуће сваки сељак одлучује о томе шта ће и где да посеје и где ће то да прода, а не да му то, као што сви очекују, држава и Министарство одређују. Свако ће, дакле, морати сам да преузме одговорност и да сноси последице те своје одлуке. Наравно, ми ћемо сељацима дати препоруке и обезбедити системске услове за то што раде, а то ће бити део наше стратегије”.
Где леже највећи проблеми у српској пољопривреди?
”Највише што нас кочи, и где највише шкрипи, је финансирање, односно механизми помоћу којих се то ради. У ствари, они и не постоје, а руку на срце, и из буџета се за пољопривреду мало издваја. Мислим да би за несметан развој и кредитирање било потребно од 700 милиона до милијарду евра годишње, а сада имамо три пута мање. Даље, стране инвестиције слабо пристижу због наше нестабилности, а ту се онда суочавамо са другим великим проблемом - Србија нема државу у пољопривреди. Ту мислим на непостојање закона, инспекција, контролних лабораторија... Да би све то имало смисла, потребно је да профункционишу и судови. Једино би тако странци могли да буду сигурни да им уложени новац неће пропасти”.
Шта је са вишковима пшенице, јесмо ли спремни за веома добар род кукуруза?
”Готово сво жито је ускладиштено, али према нашим подацима, до сада је исплаћено само пола рода. Иако смо издали доста дозвола за извоз, он још није кренуо масовно. Проблем је и то што је наша цена од 6,5 и седам динара висока за светско тржиште. Што се тиче кукуруза, чак и да буде шест тона по хектару је мало, поготово ако се има у виду да Грчка има принос од девет тона! Велико је питање да ли нам је потребан милион и по хектара под кукурузом? Са већим приносима на мањој површини, добили бисмо више простора за узгој неких других култура, поврћа, на пример. Зашто морамо константно да увозимо соју и индустријско биље, када можемо да га производимо?”
Колико је одмакла регистрација пољопривредних газдинстава у Србији?
”Један од услова за добијање помоћи из ЕУ управо је регистрација пољопривредних газдинстава. Када потпишемо Споразум о стабилизацији и асоцијацији, крећу наше припреме за улазак у Европску унију, а сваке године док не уђемо, следује нам између 100 и 150 милиона долара европске помоћи за финансирање пољопривреде. Све земље у окружењу имају тај регистар газдинства. Код нас их је, до сада, регистровано 44.000. То је неопходно уколико желимо реформу система субвенција, и било каквог начина финансирања. Тренутно немамо механизме помоћу којих би контролисали куда иде новац из Министарства, намењен произвођачима. На пример, огромне паре годишње се дају за млеко - око 3,6 милијарди динара. Када смо преко наших канала почели да проверавамо, видели смо да нас млекаре варају за око 700-800 милиона. То нису мале паре. Слично је и са житомлинским организацијама”.
Сматрате ли да бирократија кочи и компликује процес одобравања кредита?
”Чињеница је да је процедура за добијање премија и подношења захтева за кредит компликована, али бојим се да ће у будућности бити компликација”.
Шта је са извозом меса и дозволама за наше кланице да поново испоручују месо у ЕУ?
”Да би конкурисали за извоз меса у ЕУ, морамо да предамо захтев за долазак њихове комисије, најкасније до октобра. У врху тог упитника потребно је уписати која је надлежна контролна институција за СЦГ. Ми смо предложили да то буде Ветеринарска управа Србије. Међутим, Црногорци се не слажу са тим. Ако се не сложимо по том питању, ништа од извоза ни целе идуће године, што опет проузрокује нове штете”.
Да ли су извучене какве поуке из овогодишњег прегањања произвођача и откупљивача малина, уз посредство Владе?
“Произвођачи прво морају да схвате да се од 20 ари малина не може живети, већ да то може бити само додатна ставка за кућни буџет. Тешко ће моћи да опстану и они који имају више засада, ако се не удруже, јер ће морати да се навикну на мање приходе. Конкуренција на тржишту је веома јака и једино заједничким наступањем произвођача и хладњичара бићемо конкурентни. Ми сада покушавамо да обезбедимо услове како би и произвођачи набавили хладњаче, па да се и сами увере у то да малина не може да се прода по цени коју су они замислили”.
Брендови?
“Повољни услови за производњу добре шљиве и ракије код нас постоје, али је велико питање како смо ми то до сада радили и да ли је та производња водила и стандардизацији тог бренда. Мислим да немамо организовану воћарску производњу, пошто она подразумева да знамо колико је у њу уложено, колики профит очекујемо и где ћемо је продати. Методе лупања стабала моткама када добро роди, одавно су превазиђене. Ту су нас одавно претекли и Словаци и Мађари и Италијани, који добро анализирају тржиште, сертификују саднице, налазе нове сорте, ручно беру плод... Слично је и са малином, која је иста као и свака друга у свету. Морамо да се једном решимо те заблуде да је српска малина најбоља”.
По ступању на дужност првог човека српске пољопривреде, марта ове године, обавезали сте се на то да ће те у ову привредну грану увести, преко потребне, реформе и дугорочну стратегију. Колико се у томе одмакло?
”Тренутно припремамо књигу којом желимо да прецизно прикажемо где смо сада у односу на Европу када је пољопривреда у питању. Други део те књиге садржаће конкретне препоруке како да дођемо тамо где смо зацртали и шта нас све чека на том путу. Тај део књиге писаће наше колеге из Европске уније”.
Можете ли нам рећи ишта конкретније из садржаја те књиге?
”Идеја је да убудуће сваки сељак одлучује о томе шта ће и где да посеје и где ће то да прода, а не да му то, као што сви очекују, држава и Министарство одређују. Свако ће, дакле, морати сам да преузме одговорност и да сноси последице те своје одлуке. Наравно, ми ћемо сељацима дати препоруке и обезбедити системске услове за то што раде, а то ће бити део наше стратегије”.
Где леже највећи проблеми у српској пољопривреди?
”Највише што нас кочи, и где највише шкрипи, је финансирање, односно механизми помоћу којих се то ради. У ствари, они и не постоје, а руку на срце, и из буџета се за пољопривреду мало издваја. Мислим да би за несметан развој и кредитирање било потребно од 700 милиона до милијарду евра годишње, а сада имамо три пута мање. Даље, стране инвестиције слабо пристижу због наше нестабилности, а ту се онда суочавамо са другим великим проблемом - Србија нема државу у пољопривреди. Ту мислим на непостојање закона, инспекција, контролних лабораторија... Да би све то имало смисла, потребно је да профункционишу и судови. Једино би тако странци могли да буду сигурни да им уложени новац неће пропасти”.
Шта је са вишковима пшенице, јесмо ли спремни за веома добар род кукуруза?
”Готово сво жито је ускладиштено, али према нашим подацима, до сада је исплаћено само пола рода. Иако смо издали доста дозвола за извоз, он још није кренуо масовно. Проблем је и то што је наша цена од 6,5 и седам динара висока за светско тржиште. Што се тиче кукуруза, чак и да буде шест тона по хектару је мало, поготово ако се има у виду да Грчка има принос од девет тона! Велико је питање да ли нам је потребан милион и по хектара под кукурузом? Са већим приносима на мањој површини, добили бисмо више простора за узгој неких других култура, поврћа, на пример. Зашто морамо константно да увозимо соју и индустријско биље, када можемо да га производимо?”
Колико је одмакла регистрација пољопривредних газдинстава у Србији?
”Један од услова за добијање помоћи из ЕУ управо је регистрација пољопривредних газдинстава. Када потпишемо Споразум о стабилизацији и асоцијацији, крећу наше припреме за улазак у Европску унију, а сваке године док не уђемо, следује нам између 100 и 150 милиона долара европске помоћи за финансирање пољопривреде. Све земље у окружењу имају тај регистар газдинства. Код нас их је, до сада, регистровано 44.000. То је неопходно уколико желимо реформу система субвенција, и било каквог начина финансирања. Тренутно немамо механизме помоћу којих би контролисали куда иде новац из Министарства, намењен произвођачима. На пример, огромне паре годишње се дају за млеко - око 3,6 милијарди динара. Када смо преко наших канала почели да проверавамо, видели смо да нас млекаре варају за око 700-800 милиона. То нису мале паре. Слично је и са житомлинским организацијама”.
Сматрате ли да бирократија кочи и компликује процес одобравања кредита?
”Чињеница је да је процедура за добијање премија и подношења захтева за кредит компликована, али бојим се да ће у будућности бити компликација”.
Шта је са извозом меса и дозволама за наше кланице да поново испоручују месо у ЕУ?
”Да би конкурисали за извоз меса у ЕУ, морамо да предамо захтев за долазак њихове комисије, најкасније до октобра. У врху тог упитника потребно је уписати која је надлежна контролна институција за СЦГ. Ми смо предложили да то буде Ветеринарска управа Србије. Међутим, Црногорци се не слажу са тим. Ако се не сложимо по том питању, ништа од извоза ни целе идуће године, што опет проузрокује нове штете”.
Да ли су извучене какве поуке из овогодишњег прегањања произвођача и откупљивача малина, уз посредство Владе?
“Произвођачи прво морају да схвате да се од 20 ари малина не може живети, већ да то може бити само додатна ставка за кућни буџет. Тешко ће моћи да опстану и они који имају више засада, ако се не удруже, јер ће морати да се навикну на мање приходе. Конкуренција на тржишту је веома јака и једино заједничким наступањем произвођача и хладњичара бићемо конкурентни. Ми сада покушавамо да обезбедимо услове како би и произвођачи набавили хладњаче, па да се и сами увере у то да малина не може да се прода по цени коју су они замислили”.
Брендови?
“Повољни услови за производњу добре шљиве и ракије код нас постоје, али је велико питање како смо ми то до сада радили и да ли је та производња водила и стандардизацији тог бренда. Мислим да немамо организовану воћарску производњу, пошто она подразумева да знамо колико је у њу уложено, колики профит очекујемо и где ћемо је продати. Методе лупања стабала моткама када добро роди, одавно су превазиђене. Ту су нас одавно претекли и Словаци и Мађари и Италијани, који добро анализирају тржиште, сертификују саднице, налазе нове сорте, ручно беру плод... Слично је и са малином, која је иста као и свака друга у свету. Морамо да се једном решимо те заблуде да је српска малина најбоља”.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања