Ђелић је приликом представљања извештаја Светске банке о развоју у свету 2009. под називом "Промена економске географије" навео да географска позиција, коју је Светска банка препознала као једну од кључних одредница брзине развоја земаља, има веома позитиван утицај на перспективу Србије.
Он је напоменуо да ће економска криза успорити ефекте који би се могли добити из географског положаја, будући да циљна тржишта Србије, пре свега земље Европске уније, послују отежано, али је истакао да тај потенцијал не треба заборавити.
Према његовим речима, извештај Светске банке показао је да земље које нису искористиле географску позицију углавном имају велике регионалне разлике, што је случај и у Србији.
Потпредседник Владе навео је да је учешће бруто домаћег производа (БДП) Београда, Војводине и централне Србије избалансирано у укупном БДП-у земље, али да се трећина националног богатства производи на 4,2 одсто територије, односно у Београду.
То је одлика транзиције и није нужно лоша, истакао је Ђелић и истовремено упозорио да постоји ризик да економска, привредна и трговинска концентрација буде све већа, односно да након неког времена регионални раскорак буде још очигледнији.
Ђелић је нагласио да је због тога нужно да се земља повеже са регионом и са светом и да је саобраћајни Коридор 10 развојна шанса у коју би у наредне три године требало да се уложи приближно 3,3 милијарде евра.
Истовремено, за аутопут Београд – јужни Јадран потребно је још приближно три милијарде евра, навео је потпредседник Владе и подсетио на то да је негативна околност за Србију и њен бржи развој то што нема излаз на море, што показује и извештај Светске банке.
Он је објаснио да алтернативу томе представља река Дунав, односно Коридор 7, који води до Констанце на Црном мору, али и развој саобраћајница ка Бару на Јадранском мору, односно Коридора 10 ка Солуну на Егејском мору, на чему Србија мора даље да ради.