Да ли ће Срби на Косову и Метохији изаћи на предстојеће изборе:

- Нико нема разлога за задовољство постојећим стањем на Космету. Узмимо, на пример, извештај Хјуман рајтс воча, који је писан врло одмерено, али су оцене у њему врло тешке. Увек су ми у сећању, то сам поменуо и шефу УНМИК-а Петерсену, речи на самом почетку тог извештаја, речи које је изговорио прогнани Србин из села Свињаре: да је у протеклим годинама имао прилике да сретне небројено много међународних званичника, да им изнесе своје притужбе, да су они написали тоне материјала, да су они били удаљени од њега стотину метара, али његове куће нема. Чак нема ниједне сачуване фотографије како је изгледала та кућа у којој је живео четрдесет година. И каже - проблем у овом тренутку је губитак поверења. Ако се за неколико година није урадило довољно, онда се то морало надокнадити у неколико месеци. Сад испада да морамо то да надокнадимо за неколико недеља. Срби имају лоша искуства и са изласцима и са неизласцима на изборе, за шта сносимо одговорност и ми који смо их позивали и упућивали на то шта да раде. Основни проблем је у томе што су Срби у покрајинској скупштини мањина, која ће увек бити прегласана. Ту и тамо ће интервенисати специјални представник генералног секретара...

Проблем је ваљда у томе што не могу слободно да се крећу и оду до зграде Скупштине:

- Наравно, зато у свим разговорима са страним званичницима непрестано понављам: од свих права дајте Србима пре свега право да се слободно крећу. Јер, господин Петерсен каже: безбедносна ситуација се поправила. Како се безбедносне прилике могу побољшати, ако нема слободе кретања за Србе и неалбанце? Наша идеја је да покушамо да из идеја у Плану Владе Србије, и из других идеја дођемо до самоуправе за Србе у оквиру Косова, сагласно начелима Резолуције 1244.

Изгледа да се у реализацији тог плана није отишло далеко:

- Видећемо, низ разговора је вођено са међународним званичницима који су долазили у Београд, као и са члановима Контакт групе. Слободан Самарџић и Александар Симић обишли су све метрополе чланице Контакт групе, сем Вашингтона.

У чему се оспорава План Владе Србије у западним престоницама:

- Пошто заправо правих противаргумената нема, онда се говори о нечему другом. То је помало разговор глувих. Ми говоримо о томе да је потребна самоуправа за Србе на Косову и Метохији, а одговара нам се да је право решење локална самоуправа. У Оквиру за реформу локалне самоуправе који је израдио УНМИК, говори се о апстрактним грађанима Косова и Метохије. Ту се ни у једном једином тренутку не помињу различите националности на онај начин на који се инсистира на националностима у Босни и Херцеговини. Има се утисак, заправо, да живимо у једном срећном, демократском, просперитетном, развијеном друштву у којем би само још мало требало порадити на развијању локалне самоуправе. Све остало је у реду. На жалост, сви знамо да није тако. И уверен сам да се проблем не може решити на тај начин.

Шта је, у ствари, намера кад се одбија тај план - самостално Косово, подела Косова: - Чак и ако би постојала нека јасна намера о било каквом коначном статусу Косова, она се у овом часу не може доказати. Али оно што видимо је да се на неки начин иде линијом мањег отпора. Неће да се замере нацији која је већинска на Косову, поготово не екстремним елементима у њеним редовима.

Зар није већи проблем то што је то нека врста сагласности са врло јаким лобијем који, рецимо, представља Мортон Абрамовиц, и који ради на отцепљењу Косова: - Наравно. Кад је реч о људима попут Абрамовица, таквих има још. Али он није аутентични гласноговорник ни једне, ни друге америчке администрације. Он је гласноговорник нечег трећег, сасвим одређених интереса.

План Владе Србије је у тим круговима оцењен као план поделе Косова: - То је најбесмисленији приговор. Како тако мала заједница, још разбијена на Косову и Метохији, може да изврши поделу Косова. Дакле, све може бити пре, само не то. Она се може само повезати кроз неке институције. Предлог за те институције је дат у Плану Владе Србије. Онда се ту још истиче и аргумент против етничке поделе. Па, етничка подела постоји у многим развијеним демократским државама. Она постоји, рецимо, као чињеница у Шпанији и не само у њој.

Зар није аргумент, кад се говори о етничким поделама: вратимо Косово у потпуни интегритет Србије:

- То је ствар коначног статуса у смислу Резолуције 1244. У овом часу ми пре свега и једноставно покушавамо да обезбедимо заштиту људских права Срба и неалбанаца.

Рекли сте да је Самарџић обишао све престонице чланица Контакт групе осим америчке? Има ли то извесних проблема у комуникацији са Вашингтоном:

- Ми смо имали много контаката са Вашингтоном и његовим званичницима. Они су врло често у Београду. Гросман, Кетлин Стивенс и други. У Вашингтон се није ишло јер су ти разговори били обављени овде у Београду.

Проблеми између Београда и Подгорице, у последње две недеље су нарочито изражени. Подгорица као да покушава да испровоцира Београд на некакву свађу. Да ли ви то игноришете или...

- Пре свега, сматрам, да све оно што би кварило односе између Београда и Подгорице није добро. Уколико има кваритеља тих односа, њима се не треба придружити. Ја имам коректне и честе контакте са председником државне заједнице Светозаром Маровићем, као и са председником Владе Ђукановићем и председником Вујановићем. Захваљујући досадашњем заједничком раду, формиране су све институције државне заједнице, и многе од њих функционишу значајно боље него што је то било у претходном периоду. А када је реч о неким дилемама које су се појавиле у јавности, сматрам да је довољно читати Уставну повељу. Она је потпуно јасна. Она има посебну тежину. И као што видите, после неколико овако јачих изјава (да будем заиста врло обзиран у њиховом квалификовању да ни у чему не погоршавам ствари), дошло је до врло резолутних изјава из Брисела да је у Уставној повељи све веома јасно. Уколико је предвиђено да се за две године одрже избори, они се морају одржати. И после тога постоји могућност, годину дана касније, расписивања референдума. Могућност, не обавеза. Уставна повеља не предвиђа ни на који начин прескакање прве фазе. Дубоко сам уверен да Брисел не би могао себи да допусти да заједница која се квалификује за улазак у Европу крши једну врсту споразума са Европом. Јер Београдски споразум представља и споразум Београда и Подгорице са Бриселом.

Потпредседник Владе господин Лабус баш не држи до тога ...

- Потпредседник Лабус прихвата да се Уставна повеља мора поштовати. На крају крајева, то се све испољава у чињеници да је Г17 плус представљен у саставу извршне власти државне заједнице, тачније у Савету министара има свог представника. То много говори о целој ствари.

Значи неће бити разговора Владе Србије и Црне Горе о неким изменама, модификацијама Уставне повеље...

- Може бити само разговор о спровођењу Уставне повеље. О томе се до сада увек разговарало коректно.

Питање цене одржавања заједнице:

- Са становишта нечега што би био дневни прорачун, свођење рачуна у једној кафани, можда се не би исплатило. Али са сваког ширег становишта, исплати се. Смисао једне државе се мери по ономе колико је постојала, шта је уложено у њу, у њену будућност. Шта ће се добити кроз неко време? Већина тих чисто економских дневних калкулација пада у воду. Чињеница је да постоје неке ситуације у којима човек мора и да губи кад је реч о држави, да би у једном тренутку био на добитку.

Хајде сад да применим европски аршин. То су интеграције. Ако су циљ Србије и Црне Горе европске интеграције, онда пут ка тим европским интеграцијама не може бити поплочан српско-црногорским дезинтеграцијама. Па можда и може. Све иде кроз дезинтеграције, од Совјетског Савеза преко Југославије...

- Европа је била много подељенија некад него што је данас. Она је пролазила кроз један процес интеграције деценијама. Зашто се и овде неки такав процес не би одвијао? Зашто од почетка то доводимо у сумњу? Зашто чланство у Европској унији једног дана не би деловало снажно интегративно на односе између Србије и Црне Горе? То је све могуће.

Власти у Подгорици тврде да Србија има проблеме које Црна Гора нема. Између осталог, Хашки трибунал:

- Хашки проблем је врло тежак и специфичан и улажемо велики напор да га решимо, али и да га решимо тако да дугорочно гледано не направимо још већи проблем. Верујем да ћемо постићи задовољавајуће решење овог проблема.

Вук Драшковић се залаже за повлачење наше тужбе пред Међународним судом и тиме је усамљен, не само унутар власти, него уопште у Србији:

- У формалном смислу мислим да су ту ствари потпуно логичне. Имамо процес који је у току. И зашто на било који начин реметити процес и доводити на неки начин пре његовог исхода у питање нешто што је озбиљност државе.

Зар се морало чекати да СПС и радикали кажу Драшковићу да то није у реду, а да то не учини нико из владајуће коалиције:

- Моја лична процена је да је најмања штета била не отварати то питање. Кад се то већ десило, онда је можда ћутање било најбољи одговор.

Драшковић то не покреће као председник партије, него као министар иностраних послова:

- Постоји Савет министара који је властан да се у битним стварима изјашњава и да тек након тога министри образлажу став Владе. Ту је изнад свега и Скупштина Србије и Црне Горе. Наравно, и на жалост, одступања од овог правила било је и у функционисању Владе Србије и појединих министара који су каткад излазили у јавност са својим изјавама, а да оне претходно нису прошле проверу и биле усаглашене, односно око њих није била постигнута сагласност у Влади Србије.

Али ваша Влада је победила претходну владу и њихове грешке. Ви то понављате, многе њихове грешке. Постоји ли ту један кабинет или два, три кабинета која воде своје политике, а повремено се усаглашавају када осете да је опасност од неких ванредних избора веома велика:

- Да вам кажем нешто у одбрану свих нас, свих влада после 5. октобра. Спорови ове врсте нису необични кад је реч о коалиционим владама. И у демократским државама са много дужом традицијом тога има.

Али, сада имате ситуацију да из Министарства за дијаспору прозивају полицију. Има ли неких договора на Влади: - Слажем се, али основни курс ипак постоји. По мени је врло позитивно, јачање владавине закона, стварање чврстог законског оквира за реформе. То се изражава у заиста импресивном броју закона који су донети за врло кратко време. То је велики број закона пре свега из економско-финансијске области, затим из области правосуђа. Скупштина је почела да функционише великим трудом странака у Влади. Постигнут је консензус о неколико крупних питања, од косовског, преко питања државних симбола, до сасвим изгледног консензуса у раду на уставу. То је веома позитивно. Да је било мање непотребног и нефункционалног разногласја, било би боље.

Приговори да Г17+ држи све финансије у својим рукама:

- Није тако, закони ће да регулишу питање новца. Наравно, за то треба времена. Све је то један процес. Намера је да се тај проток новца учини транспарентним. Опет за некакву утеху, грдни проблеми су ту и на Западу. Новац је ужасно моћан. Али тамо где имамо једно нерегулисано и економско и политичко тржиште, новац је још моћнији.

Да ли је тачан тај утисак да Г17 плус располаже новцем:

- Новцем располаже Влада, а све одлуке Владе су јавне и проверљиве. Г17 по подели која је направљена држи неколико министарстава, не сва министарства, у којима се заиста ради о стварима које се тичу економије, финансија итд.

И Народну банку:

- Али Влада влада у целини.

Шта је истина о сукобу Велимира Илића са полицијом на Златибору:

- До краја ћу проверити целу ствар и утврдити да ли се ради о нечему што спада у подручје медијског сензационализма, који полако подрива цело друштво, или се ту заиста радило о озбиљном инциденту. Можда кључ највише треба тражити у менталитетским карактеристикама појединаца. С друге стране, опет, те менталитетске карактеристике господина Илића су утицале на то да он унесе један велики ентузијазам у свој посао који је везан за обнову инфраструктуре и путева. У то сам имао прилике да се уверим.

Сарадња између министара у Влади:

- Сви министри сарађују крајње конструктивно и потпуно нормално. Ми имамо начин припремања седница који омогућује да се највећи део ствари претресу темељно кроз претходно одлучивање у одборима и саветовања када је реч о састанцима појединих министара у Влади. Тако да су заиста те ствари добро припремљене за седницу Владе и наравно, та комуникација између министара постоји. Није ни у чему спорна. Наравно, да додам још једну ствар, каткад постоји неко грдно, јако увеличавајуће стакло које чине поједини медији, који су у стању, да приказују ствари нешто већим и драматичнијим него што јесу. Да не говоримо о нечему што су пуке измишљотине. Ми у овом тренутку регулишемо односе кад је реч о електронским медијима - измене Закона о радио-дифузији, избор новог радио-дифузног савета, али поставља се питање шта са штампаним медијима, односно са делом дневних штампаних медија. Конкретно шта се небројеним измишљотинама, са последицама које су несумњиво штетне, а без икакве одговорности за измишљање. У демократском друштву, где постоји ваљана законска регулатива, то се дебело плаћа. Очигледно нисмо дошли до тога да и те односе регулишемо.

Избори за председника су на нови начин довели у питање легитимитет Владе:

- Не могу се сви избори стрпати у исти кош. Председнички за председничке, парламентарни за парламентарне, локални за локалне. Овај разговор водимо непосредно после разговора са румунским председником. И у Румунији су одржани пре неколико месеци локални избори. На њима је владајућа Социјадемократска странка председника Илијескуа, премијера Настасеа забележила неуспех, пре свега у Букурешту. Пре извесног времена у Француској су одржани локални избори у којима такође владајућа коалиција председника Ширака није забележила успех. Али те странке остају, те владе остају све дотле док имају подршку у парламенту.

Хоћете ли успети да укључите Томислава Николића и радикале у процес доношења устава:

- На основу разговора које смо водили, сигуран сам да постоји спремност и Српске радикалне странке и Томислава Николића да се рад на уставу покрене. Заиста мислим да је број спорних питања веома мали.

Која су спорна питања:

- Верујем да ће све парламентарне странке веома брзо дефинисати свој однос према свим питањима и да ћемо се сви држати уобичајеног поступка да се разговори о самој изради устава ипак воде у скупштини, а не преко штампе.

Када би рад на уставу могао да буде завршен:

- На основу разговора које сам увелико и подуже водио са председником Тадићем, а пре извесног времена и са Томиславом Николићем, мислим да је реч о неколико наредних месеци.

Недавно сте на конференцији за штампу саопштили да би четворици генерала требало да се суди у Србији. Да ли имате неку врсту позитивне реакције међународне заједнице:

- Мислим да је то ствар која се заснива на неким чињеницама које ми овде видимо, а које ће се индиректно почети сагледавати и у свету. Допринос Србије и Црне Горе у сарадњи са Хашким судом је добро познат: највећи број оптужених, који се процесуирају пред Хашким судом, највећи број људи који су заузимали изузетно истакнута места у политици, у војсци, у полицији. На располагање Хашком трибуналу је стављен велики број докумената, јако много људи је сведочило... Неколико процеса је започето пред нашим судовима, мањих, али далеко од тога да спадају у ред таквих. Мислим да је сазрело време и у складу са оријентацијом Хашког суда и међународне заједнице да се са неким процесима започне. И то не спореднијим. Ту говорим конкретно о случају четворице генерала.

Да ли је то Ваш став, став Владе? Шта о томе мисли председник Тадић:

- На основу разговора који су вођени унутар Владе и са председником Тадићем, мислим да би било веома важно за државу када би успели да издејствујемо да се генералима суди у земљи. Ту постоји једна ствар коју можда не би требало да понављам. То је став који је заузела претходна влада у односу на случај четворице генерала.

Да, али закон који је усвојен говори да их без обзира на ставове владе треба изручити?

- Знате шта, има толико ствари у Хашком суду које је требало учинити, па нису учињене. Има оних које није требало учинити, па су учињене. Хашки трибунал је у много чему флексибилан, он мења често сопствена правила.

Главно име у тој хашкој причи је Ратко Младић. Недавно сте изјавили да сте утврдили да он није у Србији: - Тврдња да Ратко Младић није у Србији значи да смо вршили врло кредибилне провере које су ишле много даље од онога што је Хашки суд нудио као информацију, или Хашко тужилаштво. Дакле, на основу до сада врло широких провера, није утврђено да је он у Србији. Наш је велики интерес да наставимо у том правцу да радимо озбиљно и да до краја доведемо процес утврђивања и провере да ли се Младић налази у Србији.

Да ли вам представници америчке администрације и Хашког трибунала верују:

- Мислим да радимо кредибилно и да ће наше провере бити прихваћене као веродостојне.

Ту је и случај Горана Хаџића:

- Ми чинимо све да се тај случај реши. Утврдили смо, да је он пре него што је оптужница била отворена, био обавештен. У једном тренутку и по потреби изнеће се подаци и о томе, па ће онда моћи да се види како...

Да ли је обавештен из неких државних структура, из полиције:

- Није из државних структура, и јавност ће на одговарајући начин и правовремено о свим појединостима морати да буде обавештена.

Из Владе су долазиле оптимистичке прогнозе о економским кретањима, статистички подаци о повећању производње. Нема се такав утисак у свакодневном животу:

- Нису то била неодмерено оптимистичка обећања. Ми смо изнели пар података који говоре о побољшањима, пре свега о расту производње, али потпуно отворено и о нечему што нас и даље оптерећује, о спољнотрговинском дефициту, о инфлацији за коју Влада све чини да не буде двоцифрена... Знате, успоставити нормалне односе са Међународним монетарним фондом и Светском банком је свакако успех. Регулисти питање дуговања са Лондонским клубом је такође успех. Ми можемо да се похвалимо тиме што смо ствари довели у нормално стање. Са Русијом је то исто урађено. Питање "Заставиног" дуга "Фијату" такође је регулисано. Све је то по мени један позитиван, охрабрујући оквир који неке резултате даје сада, а још више треба да их даје касније. Да тога нема, онда би имали разлога озбиљно да будемо забринути.

Да ли се неки позитивни ефекти могу очекивати у разумном року:

- Шта је разуман рок? Много изгубљених година је иза нас, разуман рок је за један део наше јавности - јуче. Влада се суочила са проблемима оправданих и неоправданих протеста. И ту је покушала да нађе неку меру између нечега што је једна економска тврда рачуница и тржишне законитости, где Влада не треба да се меша, и једне врсте неопходне социјалне солидарности у тешким животним и материјалним ситуацијама.