У саопштењу се наводи да се проблеми електроенергетског система манифестују кроз низак ниво производње, висок степен техничких губитака и коначне наплате продате струје од свега 35 одсто, што значи да већина становника на Космету не плаћа електричну енергију.
Ако једна етничка заједница не чини ни пет одсто потрошача, апсурдно је, и у логичком и етичком смислу, представљати тај проблем као узрок кризе, истиче се у саопштењу и додаје да није познато да се било где у савременом свету потрошачи деле по националној основи.
Области с већинским српским и неалбанским становништвом суочавају се и с недостатком безбедоносних гаранција, што узрокује ситуацију у којој су они намерно онемогућени да раде и стварају приходе којима би, између осталог, могли да измирују и рачун за електричну енергију.
Министарство изражава спремност да се сви отворени проблеми реше на транспарентан и на праву заснован начин и да решавање проблема буде свеобухватно, наводи се у саопштењу и подсећа на то да је српско становништво на Космету већ више година суочено с нередовним снабдевањем и вишечасовним искључивањем електричне енергије.
Влада Србије и ресорно министарство су у претходном периоду, у циљу превазилажења ових проблема и спречавања хуманитарне катастрофе, Унмиковој администрацији предлагали низ решења, која су укључивала спремност да се, у виду хуманитарне помоћи, обезбеди 50 милиона киловат-часова месечно.
Помоћ није реализована јер је друга страна оспоравала право донатора да усмерава електричну енергију где он сматра да треба и јер је постављала техничке услове који се нису могли испунити.
Српска страна је у разговорима са Унмиком предлагала привремено формирање предузећа с атрибутима производње, преноса, дистрибуције и трговине електричном енергијом за српску заједницу, у делу где "Електрокосмет" успева да одржи систем.
Ово предузеће би омогућило да се потрошачи на недискриминаторној основи снабдевају електричном енергијом, а да део протераних радника, који би радили у погонима овог предузећа, оствари право на рад.
Министарство се посебно противи формирању такозваног АБЦ система, наводи се у саопштењу и истиче да у свету није позната пракса да се снабдевање потрошача условљава не тиме да ли је потрошач редовни платиша већ да ли окружење у коме живи редовно плаћа струју. Неодрживо је и неприхватљиво у савременом и цивилизованом свету водити било какву политичку кампању неиспоручивањем електричне енергије потрошачима.
Важно је и питање заосталих дуговања свих грађана у јужној српској покрајини од 1990. до 1999. године према Електропривреди Србије, а који су процењени на приближно 400 милиона динара из 1999. године, односно, рачунајући са инфлацијом, више од 100 милиона евра.
Постојећи електроенергетски систем Космета не може да подмири енергетске потребе ни становништва ни остатака индустријске производње и јасно је да је концепт Унмиковог управљања електроенергетским системом покрајине доживео неуспех, додаје се у саопштењу.
Тај енергетски сектор је у протеклих осам година функционисао на основу помоћи од приближно 700 милиона евра, од којих је око 65 одсто упутила међународна заједница, а уложена средства су резултирала најнижом погонском спремношћу агрегата у термоелектранама, остављајући покрајину у неким данима и са 0 ангажованих мегавата.
У саопштењу се истиче да је електроенергетски систем у 1998. години, када је њиме управљано из ЈП ЕПС – компаније која данас управља далеко већим системом, а за који је добила мања средства из донација него Унмик, био далеко спремнији него данас.
Производња ЈП ЕПС у 2008. години била је већа за више од 18 одсто него у 2000, чиме је истовремено превазиђен апсолутни рекорд производње из 1990. године (са капацитетима старијим 18 година), наводи се у саопштењу и подсећа на то да је у једном дану пет хиљада радника овог предузећа с Космета протерано с посла јер нису Албанци.