П:
О:
Читај ми
Србија опредељена за решавање проблема мирним, дипломатским и правним средствима
Београд,
24. март 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да невине жртве бомбардовања, које је почело на данашњи дан пре десет година, подсећају на то да Србија има обавезу да се одговорно и цивилизовано бори за своје интересе и да је зато она опредељена за говор разума и правде, а не за говор оружја.
Цветковић је на посебној седници Владе посвећеној Дану сећања на страдале у НАТО бомбардовању 1999. године оценио да је напад на СРЈ једна од најтрагичнијих епизода у другој половини 20. века и незаконит чин, супротан међународном праву.
Званични сајт Владе преноси говор председника Владе Мирка Цветковића:
"Данас, десет година од почетка бомбардовања наше земље, у прилици смо да се подсетимо тих догађаја који су трајали 78 дана и да са ове временске дистанце оценимо једну од најтрагичнијих епизода у историји Европе у другој половини прошлог века.
Напад на нашу земљу је био незаконит, супротан међународном праву, без одлуке Уједињених нација – организације која је створена на рушевинама Другог светског рата и са циљем да се ратови не понављају, а конфликти решавају мирним путем. То бомбардовање је изазвало дугорочне штетне последице по Србију, регион и политичке односе у свету. Србија не може да заборави те трагичне дане.
Због будућности наше деце, никада не смемо дозволити да се тако нешто понови. На то нас обавезују жртве, прошлост и будућност.
Током 11 недеља војне кампање погинула су 1.002 припадника војске и полиције, 2.500 цивила, међу којима 89 деце. Рањено је и повређено 12.500 људи. Највише погинулих било је у нападима на путнички воз код Грделице, на зграду РТС-а у Београду, на Сурдулицу, на путнички аутобус код места Лужани, на Ниш. Најтежи напад на цивиле било је бомбардовање колоне албанских избеглица крај Призрена у којем је било 87 жртава.
У 2.300 ваздушних удара широм земље уништено је 148 стамбених објеката, 62 моста, оштећено је 300 школа, болница, зграда државне управе, 176 споменика културе. Оштећена је трећина електро капацитета земље, бомбардоване две рафинерије. Према грубим проценама, причињена је материјална штета од 30 милијарди долара. Већа разарања спречена су умећем снага одбране наше земље.
Последице бомбардовања се осећају и данас. Још увек није отклоњена опасност од остатака пројектила, муниције са осиромашеним уранијумом и касетних бомби.
Све то је имало негативне последице и по здравље људи. Тешко је, готово немогуће, и данас сагледати све дугорочне последице разарања по становништво.
Да ли је могло да се избегне разарање? Одговор на то питање знамо. Само разумом може да се победи зло. И Србију и свет прошлост учи да се не праве грешке у будућности. Нас – да више никада не будемо таоци апсурда и да ништа не подређујемо интересима народа. А свет – да нема политичких циљева који оправдавају насиље над цивилима и над целом земљом. Одговорне државе никада не доводе у питање опстанак читавог народа, ни свог, нити других народа.
Ни на чијој несрећи, ни нашој, нити оних око нас, не сме да се темељи будућност. Ничим не може да се оправда смрт двогодишњег Марка Симића из Новог Пазара, ни једанаестомесечне Бојане Тошовић из Мердара, трогодишње Милице Ракић из Батајнице и многих других.
Те и друге невине жртве нас подсећају на обавезу да се достојанствено и цивилизацијски боримо за своје циљеве, да водимо одговорну политику, да не стварамо непријатеље, да уредимо своју земљу и омогућимо бољи живот свих грађана. Невине жртве опомињу и свет да је Србија, са дугом и немирном историјом, носећи стуб просперитета овог дела Европе. Ми смо се определили за говор разума и правде, а не говор оружја, за решавање проблема мирним, дипломатским и правним средствима.
Борећи се за своје интересе, боримо се и за поштовање вредности међународног права. Бомбардовање није решило проблеме на Косову и Метохији, нити је у јужној покрајини успостављен мир и владавина права. Напротив, дошло је до етничког чишћења, грубог кршења људских права и међународних норми, нових тензија и проблема који су се током војне кампање и после ње заоштравали.
Србија се чврсто определила да проблеме на Косову и Метохији решава мирним и ненасилним путем, да никада не призна нелегалну независност Косова и да се за своје интересе бори у Уједињеним нацијама. Оваква Србија ће увек бити партнер свима који поштују демократска начела и истинске вредности цивилизације.
Позивам све грађане Србије да достојанствено одају почаст жртвама бомбардовања наше земље 1999. године и свим невиним жртвама ратова на овим просторима", наводи се у говору председника Владе Србије.
Посебна седница Владе Србије, која је посвећена Дану сећања на страдале у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999. године, почела је минутом ћутања, након чега се обратио председник Владе Мирко Цветковић. Тачно у подне на територији читаве Србије огласиће се сирене, а Влада је позвала грађане да током оглашавања сирена обуставе своје активности и минутом ћутања одају почаст свим невино страдалим. Комеморативна окупљања на местима страдања из периода НАТО бомбардовања биће одржана у 12 часова на територији читаве Србије. Дан сећања на страдале у НАТО бомбардовању обележава се поводом навршавања десете годишњице од почетка ваздушних напада НАТО, који су трајали од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
Званични сајт Владе преноси говор председника Владе Мирка Цветковића:
"Данас, десет година од почетка бомбардовања наше земље, у прилици смо да се подсетимо тих догађаја који су трајали 78 дана и да са ове временске дистанце оценимо једну од најтрагичнијих епизода у историји Европе у другој половини прошлог века.
Напад на нашу земљу је био незаконит, супротан међународном праву, без одлуке Уједињених нација – организације која је створена на рушевинама Другог светског рата и са циљем да се ратови не понављају, а конфликти решавају мирним путем. То бомбардовање је изазвало дугорочне штетне последице по Србију, регион и политичке односе у свету. Србија не може да заборави те трагичне дане.
Због будућности наше деце, никада не смемо дозволити да се тако нешто понови. На то нас обавезују жртве, прошлост и будућност.
Током 11 недеља војне кампање погинула су 1.002 припадника војске и полиције, 2.500 цивила, међу којима 89 деце. Рањено је и повређено 12.500 људи. Највише погинулих било је у нападима на путнички воз код Грделице, на зграду РТС-а у Београду, на Сурдулицу, на путнички аутобус код места Лужани, на Ниш. Најтежи напад на цивиле било је бомбардовање колоне албанских избеглица крај Призрена у којем је било 87 жртава.
У 2.300 ваздушних удара широм земље уништено је 148 стамбених објеката, 62 моста, оштећено је 300 школа, болница, зграда државне управе, 176 споменика културе. Оштећена је трећина електро капацитета земље, бомбардоване две рафинерије. Према грубим проценама, причињена је материјална штета од 30 милијарди долара. Већа разарања спречена су умећем снага одбране наше земље.
Последице бомбардовања се осећају и данас. Још увек није отклоњена опасност од остатака пројектила, муниције са осиромашеним уранијумом и касетних бомби.
Све то је имало негативне последице и по здравље људи. Тешко је, готово немогуће, и данас сагледати све дугорочне последице разарања по становништво.
Да ли је могло да се избегне разарање? Одговор на то питање знамо. Само разумом може да се победи зло. И Србију и свет прошлост учи да се не праве грешке у будућности. Нас – да више никада не будемо таоци апсурда и да ништа не подређујемо интересима народа. А свет – да нема политичких циљева који оправдавају насиље над цивилима и над целом земљом. Одговорне државе никада не доводе у питање опстанак читавог народа, ни свог, нити других народа.
Ни на чијој несрећи, ни нашој, нити оних око нас, не сме да се темељи будућност. Ничим не може да се оправда смрт двогодишњег Марка Симића из Новог Пазара, ни једанаестомесечне Бојане Тошовић из Мердара, трогодишње Милице Ракић из Батајнице и многих других.
Те и друге невине жртве нас подсећају на обавезу да се достојанствено и цивилизацијски боримо за своје циљеве, да водимо одговорну политику, да не стварамо непријатеље, да уредимо своју земљу и омогућимо бољи живот свих грађана. Невине жртве опомињу и свет да је Србија, са дугом и немирном историјом, носећи стуб просперитета овог дела Европе. Ми смо се определили за говор разума и правде, а не говор оружја, за решавање проблема мирним, дипломатским и правним средствима.
Борећи се за своје интересе, боримо се и за поштовање вредности међународног права. Бомбардовање није решило проблеме на Косову и Метохији, нити је у јужној покрајини успостављен мир и владавина права. Напротив, дошло је до етничког чишћења, грубог кршења људских права и међународних норми, нових тензија и проблема који су се током војне кампање и после ње заоштравали.
Србија се чврсто определила да проблеме на Косову и Метохији решава мирним и ненасилним путем, да никада не призна нелегалну независност Косова и да се за своје интересе бори у Уједињеним нацијама. Оваква Србија ће увек бити партнер свима који поштују демократска начела и истинске вредности цивилизације.
Позивам све грађане Србије да достојанствено одају почаст жртвама бомбардовања наше земље 1999. године и свим невиним жртвама ратова на овим просторима", наводи се у говору председника Владе Србије.
Посебна седница Владе Србије, која је посвећена Дану сећања на страдале у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999. године, почела је минутом ћутања, након чега се обратио председник Владе Мирко Цветковић. Тачно у подне на територији читаве Србије огласиће се сирене, а Влада је позвала грађане да током оглашавања сирена обуставе своје активности и минутом ћутања одају почаст свим невино страдалим. Комеморативна окупљања на местима страдања из периода НАТО бомбардовања биће одржана у 12 часова на територији читаве Србије. Дан сећања на страдале у НАТО бомбардовању обележава се поводом навршавања десете годишњице од почетка ваздушних напада НАТО, који су трајали од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
-
Београд, 7. фебруар 2025.Србија као суверена и демократска држава одбацује мешање у...
-
Ваљево, 1. фебруар 2025.Отворена последња деоница брзе саобраћајнице Лајковац – Ваљево
-
Београд, 28. јануар 2025.Вучевић поднео неопозиву оставку на место председника Владе...
-
Београд, 28. јануар 2025.Председник Владе угостио српску децу са Косова и Метохије
-
Београд, 28. јануар 2025.Кинеска Нова година свечано дочекана седми пут у Београду
-
Београд, 27. јануар 2025.Изградња трајне културе сећања на жртве Холокауста
-
Београд, 26. јануар 2025.Додатна документација о паду надстрешнице у Новом Саду биће врло...
-
Београд, 23. јануар 2025.Пројекат обнове „Ложионицеˮ од великог друштвеног значаја
-
Београд, 22. јануар 2025.Позив египатским компанијама да инвестирају у Србији
-
Београд, 21. јануар 2025.Вучевић упутио саучешће Влади Турске поводом страдања великог...