П:
О:
Читај ми
Цветковић најавио ригорозне мере штедње на свим нивоима
Београд,
26. март 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић најавио је данас ригорозне мере штедње на свим нивоима због негативних ефеката економске кризе и указао на то да се у буџету за 2009. годину планира мањак у износу од приближно 190 милијарди динара.
Цветковић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, истакао да ће држава бити узор штедње грађанима, и поновио да ће у државном сектору бити заустављена нова запошљавања, чак и ако је реч о раду на одређено време.
Председник Владе објаснио је да ће мањак у буџету морати да се покрије из реалних извора финансирања, и упозорио на то да је ситуација озбиљна и да нико не може да је потцењује.
Цветковић је такође истакао да Влада има програм за ублажавање последица економске кризе, и саопштио да је после преговора са ММФ-ом постигнут договор о томе да буџетски дефицит износи приближно 90 милијарди динара, док би остатак од око 100 милијарди динара морао да се обезбеди кроз различите облике уштеде и фискална прилагођавања.
Према његовим речима, две трећине од те суме – око 67 милијарди динара, биће надокнађене кроз различите облике уштеда државних трошкова, а 34 милијарде динара преко повећања прихода државе.
Премијер је додао да ће уштеде бити остварене и путем смањења трошкова репрезентације, употребе мобилних телефона и куповине нових аутомобила.
Цветковић је пренео и најаву ММФ-а да ће та финансијска институција у Аустрији организовати састанак с представницима десет банака које послују у Србији и од њих затражити да не смањују кредитну активност у нашој земљи, што би имало позитиван ефекат на привреду и грађане.
Председник Владе објаснио је да ће мањак у буџету морати да се покрије из реалних извора финансирања, и упозорио на то да је ситуација озбиљна и да нико не може да је потцењује.
Цветковић је такође истакао да Влада има програм за ублажавање последица економске кризе, и саопштио да је после преговора са ММФ-ом постигнут договор о томе да буџетски дефицит износи приближно 90 милијарди динара, док би остатак од око 100 милијарди динара морао да се обезбеди кроз различите облике уштеде и фискална прилагођавања.
Према његовим речима, две трећине од те суме – око 67 милијарди динара, биће надокнађене кроз различите облике уштеда државних трошкова, а 34 милијарде динара преко повећања прихода државе.
Премијер је додао да ће уштеде бити остварене и путем смањења трошкова репрезентације, употребе мобилних телефона и куповине нових аутомобила.
Цветковић је пренео и најаву ММФ-а да ће та финансијска институција у Аустрији организовати састанак с представницима десет банака које послују у Србији и од њих затражити да не смањују кредитну активност у нашој земљи, што би имало позитиван ефекат на привреду и грађане.
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је смањење трошкова државне администрације за приближно 67 милијарди динара, од чега ће замрзавањем плата и пензија бити остварена уштеда од око 13 милијарди, а смањењем трансфера локалној самоуправи још 15 милијарди динара.
Динкић је објаснио да ће замрзавање плата важити за целокупну државну, локалну и покрајинску администрацију, запослене у јавним предузећима и за остале буџетске кориснике, као и за пензионере на свим нивоима.
Према његовим речима, приближно четири милијарде динара биће уштеђене смањењем трошкова Фонда за здравство, а додатних 12 милијарди преко смањења трошкова за 40 одсто буџетских корисника са сопственим приходима.
Јавна предузећа биће у обавези да целокупну добит од дивиденди уплате у буџет Србије, што ће имати ефекат од приближно пет милијарди динара, рекао је Динкић и додао да се од смањења расхода за робе и услуге свих буџетских корисника очекује смањење трошкова за 18 милијарди динара.
Министар је навео да је планирано повећање прихода у буџету у износу од приближно 34 милијарде динара, и прецизирао да се од повећања неопорезивог дела зарада са садашњих 5.980 на 12.000 динара и увођењем привремене накнаде од шест одсто на зараде и пензије очекују приходи у износу од приближно 26 милијарди динара.
Он је нагласио да ће та иста привремена накнада бити примењена на остале приходе, као што су дивиденде и други приливи, осим на камате на штедњу, и додао да се ту се очекује ефекат од приближно пет милијарди динара.
Према његовим речима, од повећања пореза на имовину и увођења пореза на луксузна возила очекује се приход у буџету у висини од приближно три милијарде динара.
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала