П:
О:
Читај ми
Просечна месечна расположива средства по домаћинству прошле године 43.518 динара
Београд,
31. март 2009.
Републички завод за статистику саопштио је данас да су у 2008. години просечна месечна расположива средства по домаћинству у Србији износила 43.518 динара.
У саопштењу се наводи да су домаћинства са градског подручја у 2008. години просечно месечно располагала са 46.236 динара, а домаћинства са осталих подручја са 39.295 динара.
Од укупно расположивих средстава 94,7 одсто чине приходи у новцу, док су 5,3 одсто приходи у натури.
Код домаћинстава са градског подручја 99,1 одсто чине приходи у новцу, а 0,9 одсто су приходи у натури, док је код домаћинстава са осталог подручја овај однос 87,1 одсто и 12,9 одсто.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 53,2 одсто, и пензије 29 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 40.100 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића – 41,3 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава са градског подручја износили су 41.792 динара (40 одсто за храну и безалкохолна пића), а домаћинстава са осталих подручја 37.666 динара (43,6 одсто за храну и безалкохолна пића).
У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 50,3 одсто, у централној Србији (без Београда) 47,2 одсто, у Војводини 48,7 одсто и у Београду 57,6 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27,5 одсто, у централној Србији (без Београда) 26,3 одсто, у Војводини 26,3 одсто и у Београду 30,6 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,4 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,3 одсто.
Приходи у натури у Србији износе 5,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 8,2 одсто, у Војводини 4,7 одсто и у Београду 0,9 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 40.100 динара, у централној Србији (без Београда) 37.059 динара, у Војводини 39.851 динар и у Београду 47.056 динара.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 43,3 одсто, у Војводини 38,9 одсто и у Београду 40,3 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 16,9 одсто, централној Србији (без Београда) 15,4 одсто и у Београду 14,4 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.335 динара, а у Београду 2.455 динара.
На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.227 динара, у Војводини 1.312 динара и у Београду 1.583 динара.
За остале издатке у Србији на транспорт одлази 9,4 одсто, одећу и обућу 5,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,5 одсто, а на рекреацију и културу 4,7 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Анкетом се такође добијају подаци о важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењује метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у 2008. години (4.800 за Републику Србију), анкетирано је 4.621 домаћинство, односно 96 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у 2008. години и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, и посебно за градско и остало подручје, додаје се у саопштењу.
Од укупно расположивих средстава 94,7 одсто чине приходи у новцу, док су 5,3 одсто приходи у натури.
Код домаћинстава са градског подручја 99,1 одсто чине приходи у новцу, а 0,9 одсто су приходи у натури, док је код домаћинстава са осталог подручја овај однос 87,1 одсто и 12,9 одсто.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 53,2 одсто, и пензије 29 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 40.100 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића – 41,3 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава са градског подручја износили су 41.792 динара (40 одсто за храну и безалкохолна пића), а домаћинстава са осталих подручја 37.666 динара (43,6 одсто за храну и безалкохолна пића).
У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 50,3 одсто, у централној Србији (без Београда) 47,2 одсто, у Војводини 48,7 одсто и у Београду 57,6 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27,5 одсто, у централној Србији (без Београда) 26,3 одсто, у Војводини 26,3 одсто и у Београду 30,6 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,4 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,3 одсто.
Приходи у натури у Србији износе 5,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 8,2 одсто, у Војводини 4,7 одсто и у Београду 0,9 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 40.100 динара, у централној Србији (без Београда) 37.059 динара, у Војводини 39.851 динар и у Београду 47.056 динара.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 43,3 одсто, у Војводини 38,9 одсто и у Београду 40,3 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 16,9 одсто, централној Србији (без Београда) 15,4 одсто и у Београду 14,4 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.335 динара, а у Београду 2.455 динара.
На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.227 динара, у Војводини 1.312 динара и у Београду 1.583 динара.
За остале издатке у Србији на транспорт одлази 9,4 одсто, одећу и обућу 5,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,5 одсто, а на рекреацију и културу 4,7 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Анкетом се такође добијају подаци о важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењује метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у 2008. години (4.800 за Републику Србију), анкетирано је 4.621 домаћинство, односно 96 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у 2008. години и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, и посебно за градско и остало подручје, додаје се у саопштењу.
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала